U Rumi je jo\u0161 u tursko doba postojala crkva, sude\u0107i prema Defterima, u kojima se pominju i sve\u0161tenici.<\/p>\n
<\/p>\n
Najstarija je Nikolajevska<\/strong> (1758), tri godine kasnije i Voznesenska (1761) pravoslavna crkva<\/strong>, zatim katoli\u010dka crkva Uzdizanje svetog kri\u017ea (1813)<\/strong> i polovinom 19. veka zavr\u0161ena je tzv. Gr\u010dka, Svih Svetih ili danas Silaska Svetog Duha<\/strong>.<\/p>\n <\/p>\n U ovim crkvama se nalaze i vredna umetni\u010dka dela, kao \u0161to je ikonostas Uro\u0161a Predi\u0107a u crkvi Silaska svetog Duha ili Stefana Teneckog u Voznesenskoj crkvi. Znatno kasnije, jo\u0161 jedna veroispovest dobila je svoj reprezentativni verski objekat \u2013 jevrejsku sinagogu (poru\u0161ena u toku Drugog svetskog rata).<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n [\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621265124996{margin-top: 50px !important;background-color: #1d7fc1 !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“fadeInUp“ width=“2\/3″][vc_empty_space height=“50px“][vc_column_text]<\/p>\n [\/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ z_index=““ css=“.vc_custom_1750233634038{padding-top: 40px !important;padding-bottom: 40px !important;padding-left: 20px !important;}“][vc_column width=“2\/3″ css=“.vc_custom_1679487128244{padding-left: 40px !important;}“][vc_column_text]<\/p>\n <\/p>\n Crkva Svetog Nikole<\/strong><\/p>\n <\/p>\n<\/div>\n Nikolajevska crkva je najstarija rumska crkva nastala na mestu nekada\u0161nje crkve da\u0161\u010dare posve\u0107ene istom svecu, o \u010demu svedo\u010de zapisi u turskom tefteru iz 1566. godine. 1758. godine podignuta je crkva od \u010dvrstog materijala, kao jedna od najstarijih baroknih crkava u Vojvodini.<\/p>\n <\/p>\n U ovom hramu je sve\u0161tenik Pantelejmon Hranisavljevi\u0107 osnovao prvu \u201cmalu slovenskuju \u0161kolu\u201d u Rumi.<\/p>\n Crkvu su dekorisali novosadski umetnici, otac i sin istog imena, Pable \u010cortanovi\u0107 poznavaoci zidnog slikarstva, dok je Bogorodicu sa malim Isusom na bogorodi\u010dnom prestolu naslikao Pavle Simi\u0107.<\/p>\n <\/p>\n Ova crkva je decenijama obele\u017eavala Svetog Nikolu letnjeg, 22. maja, da bi to, po \u017eelji gra\u0111ana, postala i gradska slava koja se obele\u017eava ve\u0107 desetak godina.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n [\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/3″][vc_single_image image=“2561″ img_size=“full“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1750233756894{padding-top: 40px !important;padding-right: 40px !important;padding-bottom: 40px !important;padding-left: 20px !important;background-color: #ededed !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/3″][vc_single_image image=“2563″ img_size=“full“ qode_css_animation=““][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n <\/p>\n Crkva Vaznesenja Gospodnjeg<\/strong><\/p>\n <\/p>\n<\/div>\n Crkva Svetog vaznesenja izgra\u0111ena je sa druge strane Borkova\u010dkog potoka gde se naselje \u0161irilo i to po odobrenju carice Marije Terezije.<\/p>\n Vaznesenjska crkva je zavr\u0161ena 1761. godine, bila je znatno ve\u0107a od Nikolajevske i njen ikonostas je oslikao poznati umetnik tog vremena Stefan Tenecki.<\/p>\n <\/p>\n U njenoj porti je sve\u0161tenik Pantelejmon Hranisavljevi\u0107 osnovao malu slovensku \u0161kolu koja je posle nekoliko godina po predmetima koji su se izu\u010davali i kvalifikacijama predava\u010da prerasla u vi\u0161i stepen obrazovanja, ali na\u017ealost nije bila dugog veka.<\/p>\n <\/p>\n Na mestu nekada\u0161nje male \u0161kole je 2002. godine prilozima donatora i dobrovoljnim radom izgra\u0111en Svetosavski dom.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n [\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1750233762942{margin-right: 60px !important;margin-left: 60px !important;padding-top: 40px !important;padding-bottom: 40px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n <\/p>\n So\u0161estvija Svetog Duha<\/strong><\/p>\n <\/p>\n So\u0161estvija Svetog Duha Tre\u0107a pravoslavna crkva se tako\u0111e pominje od kraja 18. veka i bila je izgra\u0111ena od \u010damovih dasaka tro\u0161na i sklona padu.<\/p>\n <\/p>\n Kako se grad sve vi\u0161e razvijao, veliki broj pravoslavnih trgovaca je kupovao ku\u0107e u centru varo\u0161i gde je njihovim prilozima polovinom 19. veka izgra\u0111ena nova bogomolja, koja je renovirana i osve\u0107ena 1905. godine, od kada nosi ime So\u0161estvija Svetog Duha.<\/p>\n <\/p>\n Po\u0161to su prilozima donatora dominirali gr\u010dki trgovci, Rumljani su je zvali i Gr\u010dka crkva. Nacrt za njen ikonostas dao je be\u010dki arhitekta Herman Bole, a ikonostas je oslikao poznati slikar Uro\u0161 Predi\u0107.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n [\/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“][\/vc_column][vc_column width=“1\/3″ css=“.vc_custom_1679580062811{padding-top: 60px !important;}“][vc_single_image image=“2559″ img_size=“full“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1750233834670{padding-bottom: 40px !important;padding-left: 20px !important;background-color: #ededed !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/3″][vc_single_image image=“2557″ img_size=“full“ qode_css_animation=““ css=“.vc_custom_1679580043454{padding-top: 40px !important;}“][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″ css=“.vc_custom_1679579997481{padding-right: 40px !important;}“][vc_column_text]<\/p>\n <\/p>\n Crkva Uzvi\u0161enja Svetog kri\u017ea <\/strong><\/p>\n <\/p>\n Rimokatoli\u010dka crkva je postojala u Rumi od kraja 18. veka. Bila je izra\u0111ena od drveta bez ukrasa i tornja i nedovoljno velika da primi sve vernike.<\/p>\n <\/p>\n Stoga je zalaganjem naslednika barona Marka Peja\u010devi\u0107a, osniva\u010da grada, 1813. godine izgra\u0111ena nova crkva Uzvi\u0161enja Svetog kri\u017ea kao jednobrodna klasicisti\u010dka gra\u0111evina.<\/p>\n <\/p>\n Predstavu Uzvi\u0161enja Svetog kri\u017ea na glavnom oltaru uradio je Vinsens Doj\u010der. Bogorodica Imakulata i Sveti Ivan Nepomuk su radovi nepoznatih autora dok je za oslikavanje Svetog Vendalina bio anga\u017eovan Konstantin Panteli\u0107, a za Blagovesti ma\u0111arski umetnik Pe\u0161kija. Posebno obele\u017eje crkvice su orgulje kupljene u Be\u010du pet godina pre zavr\u0161etka gradnje, koje danas na\u017ealost nisu u funkciji.<\/p>\n <\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n [\/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_empty_space][qode_advanced_image_gallery type=“grid“ enable_image_shadow=“no“ number_of_columns=“four“ space_between_items=“small“ image_size=“400×400″ images=“2582,2584,2586,2588″][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" [vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_empty_space height=“50px“][vc_column_text] U Rumi je jo\u0161 u tursko doba postojala crkva, sude\u0107i prema Defterima, u kojima se pominju i sve\u0161tenici. Najstarija je Nikolajevska (1758), tri godine kasnije i Voznesenska (1761) pravoslavna crkva, zatim…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"full_width.php","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-1649","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1649","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1649"}],"version-history":[{"count":49,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1649\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5622,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1649\/revisions\/5622"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1649"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Nikolajevska crkva je najstarija rumska crkva nastala na mestu nekada\u0161nje crkve da\u0161\u010dare posve\u0107ene istom svecu, o \u010demu postoje zapisi.<\/h1>\n