U sred samog centra grada 1975. godine podignut je Spomenik revolucije koji je rad arhitekata Svete Davi\u010da i Mi\u0161e Davida, \u010dija zamisao nikada nije bila sprovedena do samog kraja.<\/p>\n
<\/p>\n
Ceo ovaj prostor je oblikovan forum na kojem se odvijaju razne aktivnosti, sve\u010danosti i skupovi. Na mestu gde se nalazi dana\u0161nji spomenik sredinom XX veka bila je velika zelena povr\u0161ina.<\/p>\n
<\/p>\n
Prostor oko spomenika je, najpre, bio oblikovan u vidu amfiteatra od betonskih elemenata i crvene osnove, koji je predstavljao anti\u010dki period.<\/p>\n
<\/p>\n
Preure\u0111enjem centra grada pre nekoliko godina, do\u0161lo je i do promene izgleda, pa samim tim taj deo amfiteatra vi\u0161e ne postoji i sada je gradski trg manifestacionog tipa po uzoru na ve\u0107inu gradova.<\/p>\n
<\/p>\n
Od prvobitnog izgleda spomenika ostalo je sedam formi u metalu u obliku d\u017einovskih truba, koje asociraju na 7 Vojvo\u0111anskih brigada i pozicionirane su prema mestu nastanka, tri su okrenute ka Fru\u0161koj gori, a \u010detiri ka Bosni. Me\u0111utim ima i drugih tuma\u010denja, kao \u0161to su poziv na ustanak i na juri\u0161, ali isto tako i na smiraj dana.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ z_index=““][vc_column][vc_empty_space]
![\"\"](\"https:\/\/toruma.hola.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/Custom-dimensions-600x600-px-15-400x400.jpg\")
\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t![\"\"](\"https:\/\/toruma.hola.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/Custom-dimensions-600x600-px-12-400x400.jpeg\")
\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t![\"\"](\"https:\/\/toruma.hola.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/Custom-dimensions-600x600-px-11-400x400.jpeg\")
\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>[\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621265124996{margin-top: 50px !important;background-color: #1d7fc1 !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“fadeInUp“ width=“2\/3″][vc_empty_space height=“50px“][vc_column_text]<\/p>\nSpomen prostor kod spomenika Revolucije, prvobitno je oblikovan od betonskih elemenata i crvene opeke, a nad njim se nalazi sedam metalnih formi. Rog, odnosno truba, simbol su poziva na ustanak ili juri\u0161, \u010dime je opravdan i naziv spomenika.<\/h1>\n
[\/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333369562{padding-bottom: 40px !important;}“]<\/p>\n
SPOMENIK \u017dARKU MILADINOVI\u0106U<\/strong><\/h2>\n[\/vc_column_text][vc_column_text]Spomenik \u017darku Miladinovi\u0107u nalazi se ispred Glavne rumske po\u0161te i podignut je u \u010dast Rumljanina koji je svojevremeno bio Ministar po\u0161te i telegrafa u vladi Nikole Pa\u0161i\u0107a. <\/span><\/p>\n <\/p>\n
Re\u010d je o prvaku rumskih radikala u \u010dijoj ku\u0107i u Glavnoj gradskoj ulici je 24. novembra 1918. godine odr\u017ean narodni zbor na kojem je odlu\u010deno da se Srem pripoji Srbiji.<\/span>[\/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333377753{padding-bottom: 40px !important;}“]<\/p>\nSPOMENIK ,,KIPOVI“<\/strong><\/h2>\n[\/vc_column_text][vc_column_text]Spomenik Kipovi se nalazi kraj magistralnog puta M-21 izme\u0111u Rume i Iriga. Podigli su ga gra\u0111ani Rume u znak zahvalnosti \u0161to se kuga koja je u Sremu vladala 1795\/96 godine, i bukvalno prepolovila stanovni\u0161tvo Iriga, nije pro\u0161irila i na njihov grad.<\/p>\n
<\/p>\n
Kipovi se nalaze na mestu na kojem su bile organizovane vojne stra\u017ee (sanitarni kordon) koje su spre\u010davale izlazak ljudi iz zara\u017eenog podru\u010dja.<\/p>\n
<\/p>\n
Kao takav, predstavlja jedan od retkih spomenika zdravstvene kulture u ovom delu Evrope. Spomenik se nalazi sa leve i desne strane puta Ruma-Irig.<\/p>\n
<\/p>\n
Od Rume je udaljen 4 kilometra, a od Iriga 7 kilometara. Glavna, odnosno, ve\u0107a grupa nalazi se idu\u0107i od Rume prema Irigu sa leve strane, a sporedna tj. manja, sa desne strane puta. Objekat sa leve strane puta ima oblik baroknog rimokatoli\u010dkog oltara, dok je objekat sa desne strane puta u obliku prostih stubova \u010dija je osnova kru\u017ena. Na vrhu ve\u0107e grupe nalazi se razapet Isus Hrist, a ispod njega figure Sv. Roka i Sv. Sebastijana.<\/p>\n
<\/p>\n
Kipovi su poslednji put bili renovirani 1937. godine i bili su u veoma lo\u0161em stanju. Septembra 2011. godine po\u010dela je obnova ovog jedinstvenog spomenika.<\/p>\n
<\/p>\n
Sredstva za obnovu obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Rotari klub Ruma. Kako bi se sa\u010duvao prvobitni izgled, Zavod za za\u0161titu spomenika kulture Srem obezbedio je uslove za obavljanje radova. Danas spomenik mo\u017ee da se pohvali svojim novim izgledom i mo\u017ee biti atraktivna turisti\u010dka ponuda.[\/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333386673{padding-bottom: 40px !important;}“]<\/p>\n
SPOMENIK ,,DECA S KNJIGOM“<\/strong><\/h2>\n[\/vc_column_text][vc_column_text]Spomenik \u201eDeca s knjigom\u201c nalazi se u Malom parku u Rumi i delo je vajarke i medaljerke Slavke Petrovi\u0107 Sredovi\u0107 (1907\u2013 1978).
\nSpomenik koji predstavlja grupu dece udubljenu u \u010ditanje knjige. Otkupljen je 1955. godine, posle Slavkine prve posleratne izlo\u017ebe odr\u017eane upravo u Rumi, u prostorijama Gradske biblioteke.<\/p>\n
<\/p>\n
Slavka Petrovi\u0107 Sredovi\u0107 je tokom svoje umetni\u010dke karijere u\u010destvovala na mnogobrojnim izlo\u017ebama u zemlji i inostranstvu.[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621265124996{margin-top: 50px !important;background-color: #1d7fc1 !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“fadeInUp“ width=“2\/3″][vc_empty_space height=“50px“][vc_column_text]<\/p>\n
Spomenik Jovanu Jovanovi\u0107u Zmaju je prvi spomenik na ovim prostorima i podignut je 1911. godine prvi put.<\/h1>\n
[\/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ z_index=““][vc_column][vc_empty_space]
\n\t\n\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t![\"\"](\"https:\/\/toruma.hola.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/Custom-dimensions-600x600-px-10-400x400.jpeg\")
\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t![\"\"](\"https:\/\/toruma.hola.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/JJ-Zmaj-400x400.jpeg\")
\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t![\"\"](\"https:\/\/toruma.hola.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/Avionsko-krilo-2-400x400.jpeg\")
\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>[\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333396929{padding-bottom: 40px !important;}“]<\/p>\nSPOMENIK JOVANU JOVANOVI\u0106U ZMAJU<\/strong><\/h2>\n[\/vc_column_text][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\nSpomenik \u201eJovanu Jovanovi\u0107u Zmaju\u201d ispred istoimene \u0161kole – Sed\u0430m godin\u0430 posle smrti \u010duvenog pesnik\u0430 Jov\u0430n\u0430 Jov\u0430novi\u0107\u0430 Zm\u0430j\u0430, Srpsk\u0430 \u017eensk\u0430 dobrotvorn\u0430 z\u0430drug\u0430 u Rumi je pokrenul\u0430 \u0430kciju z\u0430 podiz\u0430nje njegovog spomenik\u0430.<\/p>\n
<\/p>\n
Ceo ovaj prostor je oblikovan forum na kojem se odvijaju razne aktivnosti, sve\u010danosti i skupovi. Na mestu gde se nalazi dana\u0161nji spomenik sredinom XX veka bila je velika zelena povr\u0161ina.<\/p>\n
<\/p>\n
Inicij\u0430tor ove \u0430kcije je bil\u0430 Milen\u0430 Mil\u0430dinovi\u0107 imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je poznati pesnik rado boravio u na\u0161em gradu. Z\u0430 s\u0430mo os\u0430m meseci, od m\u0430rt\u0430 do oktobr\u0430 1911. godine s\u0430kupnjen\u0430 su potrebn\u0430 sredstv\u0430 i podignut je spomenik. Bistu (poprsje) pesnik\u0430 je izr\u0430dio beogr\u0430dski v\u0430j\u0430r \u0110or\u0111e Jov\u0430novi\u0107, redovni \u010dl\u0430n SANU.<\/p>\n
<\/p>\n
Bronz\u0430n\u0430 bist\u0430 je post\u0430vljen\u0430 n\u0430 mermerno postolje u \u010dijem podno\u017eju je iskles\u0430n\u0430 lir\u0430, lovorov\u0430 gr\u0430n\u0430 i ven\u0430c u kome je buket ru\u017e\u0430 k\u0430o uspomen\u0430 n\u0430 Zm\u0430jeve \u0110uli\u0107e. U vrhu postolj\u0430, neposredno ispod biste ukles\u0430no je pesnikovo ime i godin\u0430 ro\u0111enj\u0430 i smrti: \u201e\u010cIKA JOVA ZMAJ 1833 \u2013 1904\u201d, \u0430 ispod ovog n\u0430tpis\u0430 ukles\u0430n je tekst: \u201eSVOM OMILJENOM PESNIKU ZAHVALNE SRPKINJE\u201d.<\/p>\n
<\/p>\n
Spomenik je post\u0430vljen ispred Srpske \u0161kole, d\u0430n\u0430s O\u0160 \u201eZm\u0430j Jov\u0430 Jov\u0430novi\u0107\u201d, \u0430 sve\u010d\u0430no je otkriven 23. oktobr\u0430 1911. godine. Bio je to prvi spomenik podignut \u010duvenom pesniku, ne r\u0430\u010dun\u0430v\u0161i on\u0430j n\u0430 njegovom grobu u Sremskoj K\u0430menici. Tokom Prvog svetskog r\u0430t\u0430 spomenik su sru\u0161ili i sklonili m\u0430\u0111\u0430rski vojnici. Posle r\u0430t\u0430 ponovo je post\u0430vljen n\u0430 isto mesto.<\/p>\n
<\/p>\n
U Drugom svetskom r\u0430tu ust\u0430\u0161e su ponovo uklonile spomenik i on je nest\u0430o bez tr\u0430g\u0430. N\u0430jz\u0430d 1951. godine izr\u0430\u0111en je novi spomenik koji i d\u0430n\u0430s kr\u0430si pl\u0430to ispred Zm\u0430jeve \u0161kole. On je r\u0430\u0111en po uzoru n\u0430 st\u0430ri spomenik.<\/p>\n
<\/p>\n
Sve\u010d\u0430no je otkriven 3. jun\u0430 1951. godine, \u0161to se vidi iz n\u0430tpis\u0430 n\u0430 njemu: \u201eOBNOVILI GRADSKI NARODNI ODBOR I ORGANIZACIJA NARODNOG FRONTA \u2013 RUME 3. VI 1951. GOD.\u201d Prem\u0430 se\u0107\u0430njim\u0430 profesor\u0430 \u0110or\u0111\u0430 Arseni\u0107\u0430 ur\u0430dio g\u0430 je v\u0430j\u0430r Ilij\u0430 Kol\u0430revi\u0107, koji je bio u\u010denik \u0110or\u0111\u0430 Jov\u0430novi\u0107\u0430.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1750332724753{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333405089{padding-bottom: 40px !important;}“]<\/p>\n
SPOMENIK \u201cAVIONSKO KRILO\u201d<\/strong><\/h2>\n[\/vc_column_text][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\nSpomenik u vidu avionskog krila nalazi se izvan naselja, u produ\u017eetku ulice Vladimira nazora, na mestu
\ngde je prvom polovinom 1945. godine bio ratni aerodrum, sa koga su pred kraj Drugog svetskog rata,
\npoletali avioni koji su u\u010destvovali u proboju Sremskog fronta.
\nCeo ovaj prostor je oblikovan forum na kojem se odvijaju razne aktivnosti, sve\u010danosti i skupovi. Na mestu gde se nalazi dana\u0161nji spomenik sredinom XX veka bila je velika zelena povr\u0161ina.<\/p>\n
<\/p>\n
Spomenik je podignut desetak godina posle zavr\u0161etka drugog svetskog rata.
\nTako\u0111e, spomenik \u010duva i uspomenu na prvu pilotsku \u0161kolu u Srbiji koja je radila od 1948. do 1954. godine na ovom aerodrumu. Prilikom obele\u017eavanja pet decenija od otvaranja pilotske \u0161kole na spomenik je postavljena spomen plo\u010da ovoj \u0161koli.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333293562{padding-bottom: 20px !important;}“]<\/p>\n
RUMSKI VA\u0160AR<\/strong><\/h2>\n[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319277209{padding-top: 30px !important;}“]Rumski va\u0161ar danas predstavlja svojevrstan brend na\u0161e op\u0161tine. Sam po\u010detak odr\u017eavanja va\u0161ara datira od 1747. godine, kroz privilegiju koju je gradu dala carica Marija Terezija.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319289786{padding-top: 30px !important;}“]Ovom privilegijom ustanovljena su \u010detiri datuma odr\u017eavanja va\u0161ara, da bi se posle Drugog svetskog rata uvela praksa da se ova manifestacija odr\u017eava svakog meseca. Svakog tre\u0107eg u mesecu, dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije i okru\u017eenja da prodaju ili kupuju, ili tek da osete tu \u010duvenu va\u0161arsku atmosferu.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319309257{padding-top: 30px !important;}“]Va\u0161ari\u0161tem \u010desto prodefiluje oko 30.000 ljudi, \u0161to zna\u010di da bude skoro dve Rume u jednoj. Va\u0161ar nudi jedinstven vid zabave, prijem\u010div za \u0161iroke narodne mase, a na njemu se nudi bukvalno sve, od igle do lokomotive, ljudi dolaze da kupuju i prodaju konje, stoku, poljoprivredne ma\u0161ine, opremu za lov i ribolov, kvalitetna ko\u017ena sedla, sadnice vo\u0107a, semena povr\u0107a, ba\u0161tenske garniture, burad za vino i rakiju, cve\u0107e. Rumski va\u0161ar je jedan od najja\u010dih va\u0161ara tog tipa u Evropi.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319256593{padding-top: 30px !important;}“]Va\u0161ar je vekovni simbol Rume koji je u poslednje vreme, na ra\u010dun velikog interesovanja prodavaca i kupaca iz na\u0161e i okolnih zemalja, pro\u0161irio svoje trajanje na dva dana, 2. i 3. u mesecu.
\nOrganizator je JP \u201eKomunalac\u201c, Ruma.[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1750250936365{padding-bottom: 50px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_single_image image=“5733″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333313769{padding-bottom: 20px !important;}“]<\/p>\n
STARO VA\u0160ARI\u0160TE<\/strong><\/h2>\n[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750318458387{padding-top: 30px !important;}“]Spomenik rumskom va\u0161aru nalazi se na isto\u010dnom kraju naselja, na ledini gde se odr\u017eava va\u0161ar. Postavljen je 2007. godine povodom 260 godina rumskog va\u0161ara. Spomenik, kao oma\u017e va\u0161aru, izra\u0111en je u vidu animalisti\u010dke figuralne kompozicije.<\/p>\n
<\/p>\n
Skulptura konja izvedena u poliesteru, svojom belom bojom i visinom privla\u010di pa\u017enju i iz daljine \u201eupada u o\u010di\u201c. Samo postolje na kome se nalazi skulptura visoko je oko 2 metra, a konj je prikazan u prirodnoj veli\u010dini.
\nNa postolju se nalaze plo\u010de sa godinom kada je odr\u017ean prvi va\u0161ar (1747.) i godinom kada je spomenik podignut, a na plo\u010di izme\u0111u njih stoji natpis \u201e260 godina rumskog va\u0161ara\u201c.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750250467878{padding-top: 30px !important;}“]Va\u0161ar je za Rumu imao veliki zna\u010daj. Odmah po osnivanju grad je dobio dozvolu odr\u017eavanja va\u0161ara (sajamska privilegija) od carice Marije Terezije. Zahvaljuju\u0107i tome, kao i svom izvanredno povoljnom geografskom polo\u017eaju (na granici dva velika carstva, raskrsnica va\u017enih puteva i blizina ve\u0107ih gradskih centara) Ruma se velikom brzinom razvila od malog novoustanovljenog naselja do zna\u010dajnog regionalnog centra.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750250476238{padding-top: 30px !important;}“]Naredna dva veka va\u0161ar je ostao va\u017ean faktor u privrednom razvoju grada. Danas on nije samo trgovinska manifestacija nego i svojevrsni brend grada.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750250402717{padding-top: 30px !important;}“]Nadaleko je poznat po robi, razli\u010ditim vrstama zanatskih proizvoda i sadr\u017eajima koje nudi. Svakog tre\u0107eg u mesecu, kada se odr\u017eava, Rumu pohodi masa trgovaca, zanatlija, kupaca, nakupaca i pustolova iz cele zemlje i \u201eex Yu\u201c regiona. Kuriozitet je da i pored svoje vreme\u0161nosti, a broji preko 270 godina, ne gubi privla\u010dnost.[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1750250892597{padding-bottom: 50px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_single_image image=“5735″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333330258{padding-bottom: 20px !important;}“]<\/p>\n
45\u00b0 PARALELA<\/strong><\/h2>\n[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319870505{padding-top: 30px !important;}“]Ruma, grad u srcu Srema, ponosno nosi epitet mesta kroz koje prolazi 45. geografska paralela \u2013 zami\u0161ljena linija koja spaja pola puta izme\u0111u Ekvatora i Severnog pola. Iako na prvi pogled deluje kao apstraktan podatak iz atlasa, za Rumljane ova \u010dinjenica ima dublje zna\u010denje i slu\u017ei kao inspiracija za tvrdnju: \u201eRuma je centar sveta!\u201c[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319899585{padding-top: 30px !important;}“]I zaista, kada se bolje razmisli, ova tvrdnja nije bez osnova. Geografija je Rumi, kako Rumljani vole da ka\u017eu, \u201ei\u0161la naruku\u201c. Sam polo\u017eaj grada na 45. paraleli svrstava ga me\u0111u odabrana mesta na planeti koja dele severnu hemisferu na savr\u0161ena dva dela. Isto toliko ste udaljeni i od hladno\u0107a Arktika kao i od vreline ekvatorskog pojasa. To mesto idealne ravnote\u017ee, kako u klimi, tako i u geografiji, daje ovom sremskom gradi\u0107u odre\u0111enu dozu simbolike.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319928834{padding-top: 30px !important;}“]Na toj zami\u0161ljenoj liniji, Ruma deli prostor sa brojnim poznatim mestima \u0161irom sveta \u2013 od Bordoa u Francuskoj, pa sve do severnih obala Italije, Rumunije, pa \u010dak i do delova Mongolije i Kanade. Sva ta mesta imaju ne\u0161to zajedni\u010dko \u2013 blagu klimu, plodne zemlje i povoljne uslove za \u017eivot, \u0161to nije slu\u010dajno. Nije ni \u010dudo \u0161to se Ruma razvijala kao va\u017ean poljoprivredni, trgovinski, zanatski i saobra\u0107ajni centar kroz vekove.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319945841{padding-top: 30px !important;}“]Rumljani sa ponosom isti\u010du ovu geografsku posebnost. Neki \u0107e re\u0107i da se ba\u0161 zbog toga kod njih ose\u0107a specifi\u010dna energija \u2013 mesto gde se susre\u0107u sever i jug, istok i zapad.
\nZato Ruma nije samo grad pro\u0161losti, sa bogatim kulturno-istorijskim nasle\u0111em, ve\u0107 i grad sa geografskim pe\u010datom koji ga stavlja na svetsku kartu na poseban na\u010din.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319985089{padding-top: 30px !important;}“]Bilo da ste turista, geograf, putnik ili slu\u010dajni prolaznik \u2013 kada stanete na 45. paralelu u Rumi, mo\u017eda ne\u0107ete osetiti pomeranje sveta, ali \u0107ete zasigurno osetiti ne\u0161to posebno: ponos jednog grada koji zna gde stoji \u2013 ta\u010dno na sredini svega.[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1750250936365{padding-bottom: 50px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_single_image image=“5759″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_column_text]<\/p>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333132697{padding-bottom: 20px !important;}“] SPOMENIK REVOLUCIJI [\/vc_column_text][vc_column_text] U sred samog centra grada 1975. godine podignut je Spomenik revolucije koji je rad arhitekata Svete Davi\u010da i Mi\u0161e Davida, \u010dija zamisao…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"full_width.php","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-1788","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1788","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1788"}],"version-history":[{"count":28,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1788\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5877,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1788\/revisions\/5877"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1788"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/p>\n
Re\u010d je o prvaku rumskih radikala u \u010dijoj ku\u0107i u Glavnoj gradskoj ulici je 24. novembra 1918. godine odr\u017ean narodni zbor na kojem je odlu\u010deno da se Srem pripoji Srbiji.<\/span>[\/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333377753{padding-bottom: 40px !important;}“]<\/p>\n [\/vc_column_text][vc_column_text]Spomenik Kipovi se nalazi kraj magistralnog puta M-21 izme\u0111u Rume i Iriga. Podigli su ga gra\u0111ani Rume u znak zahvalnosti \u0161to se kuga koja je u Sremu vladala 1795\/96 godine, i bukvalno prepolovila stanovni\u0161tvo Iriga, nije pro\u0161irila i na njihov grad.<\/p>\n <\/p>\n Kipovi se nalaze na mestu na kojem su bile organizovane vojne stra\u017ee (sanitarni kordon) koje su spre\u010davale izlazak ljudi iz zara\u017eenog podru\u010dja.<\/p>\n <\/p>\n Kao takav, predstavlja jedan od retkih spomenika zdravstvene kulture u ovom delu Evrope. Spomenik se nalazi sa leve i desne strane puta Ruma-Irig.<\/p>\n <\/p>\n Od Rume je udaljen 4 kilometra, a od Iriga 7 kilometara. Glavna, odnosno, ve\u0107a grupa nalazi se idu\u0107i od Rume prema Irigu sa leve strane, a sporedna tj. manja, sa desne strane puta. Objekat sa leve strane puta ima oblik baroknog rimokatoli\u010dkog oltara, dok je objekat sa desne strane puta u obliku prostih stubova \u010dija je osnova kru\u017ena. Na vrhu ve\u0107e grupe nalazi se razapet Isus Hrist, a ispod njega figure Sv. Roka i Sv. Sebastijana.<\/p>\n <\/p>\n Kipovi su poslednji put bili renovirani 1937. godine i bili su u veoma lo\u0161em stanju. Septembra 2011. godine po\u010dela je obnova ovog jedinstvenog spomenika.<\/p>\n <\/p>\n Sredstva za obnovu obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Rotari klub Ruma. Kako bi se sa\u010duvao prvobitni izgled, Zavod za za\u0161titu spomenika kulture Srem obezbedio je uslove za obavljanje radova. Danas spomenik mo\u017ee da se pohvali svojim novim izgledom i mo\u017ee biti atraktivna turisti\u010dka ponuda.[\/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333386673{padding-bottom: 40px !important;}“]<\/p>\n [\/vc_column_text][vc_column_text]Spomenik \u201eDeca s knjigom\u201c nalazi se u Malom parku u Rumi i delo je vajarke i medaljerke Slavke Petrovi\u0107 Sredovi\u0107 (1907\u2013 1978). <\/p>\n Slavka Petrovi\u0107 Sredovi\u0107 je tokom svoje umetni\u010dke karijere u\u010destvovala na mnogobrojnim izlo\u017ebama u zemlji i inostranstvu.[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621265124996{margin-top: 50px !important;background-color: #1d7fc1 !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“fadeInUp“ width=“2\/3″][vc_empty_space height=“50px“][vc_column_text]<\/p>\n [\/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ z_index=““][vc_column][vc_empty_space] [\/vc_column_text][vc_column_text]<\/p>\n Spomenik \u201eJovanu Jovanovi\u0107u Zmaju\u201d ispred istoimene \u0161kole – Sed\u0430m godin\u0430 posle smrti \u010duvenog pesnik\u0430 Jov\u0430n\u0430 Jov\u0430novi\u0107\u0430 Zm\u0430j\u0430, Srpsk\u0430 \u017eensk\u0430 dobrotvorn\u0430 z\u0430drug\u0430 u Rumi je pokrenul\u0430 \u0430kciju z\u0430 podiz\u0430nje njegovog spomenik\u0430.<\/p>\n <\/p>\n Ceo ovaj prostor je oblikovan forum na kojem se odvijaju razne aktivnosti, sve\u010danosti i skupovi. Na mestu gde se nalazi dana\u0161nji spomenik sredinom XX veka bila je velika zelena povr\u0161ina.<\/p>\n <\/p>\n Inicij\u0430tor ove \u0430kcije je bil\u0430 Milen\u0430 Mil\u0430dinovi\u0107 imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je poznati pesnik rado boravio u na\u0161em gradu. Z\u0430 s\u0430mo os\u0430m meseci, od m\u0430rt\u0430 do oktobr\u0430 1911. godine s\u0430kupnjen\u0430 su potrebn\u0430 sredstv\u0430 i podignut je spomenik. Bistu (poprsje) pesnik\u0430 je izr\u0430dio beogr\u0430dski v\u0430j\u0430r \u0110or\u0111e Jov\u0430novi\u0107, redovni \u010dl\u0430n SANU.<\/p>\n <\/p>\n Bronz\u0430n\u0430 bist\u0430 je post\u0430vljen\u0430 n\u0430 mermerno postolje u \u010dijem podno\u017eju je iskles\u0430n\u0430 lir\u0430, lovorov\u0430 gr\u0430n\u0430 i ven\u0430c u kome je buket ru\u017e\u0430 k\u0430o uspomen\u0430 n\u0430 Zm\u0430jeve \u0110uli\u0107e. U vrhu postolj\u0430, neposredno ispod biste ukles\u0430no je pesnikovo ime i godin\u0430 ro\u0111enj\u0430 i smrti: \u201e\u010cIKA JOVA ZMAJ 1833 \u2013 1904\u201d, \u0430 ispod ovog n\u0430tpis\u0430 ukles\u0430n je tekst: \u201eSVOM OMILJENOM PESNIKU ZAHVALNE SRPKINJE\u201d.<\/p>\n <\/p>\n Spomenik je post\u0430vljen ispred Srpske \u0161kole, d\u0430n\u0430s O\u0160 \u201eZm\u0430j Jov\u0430 Jov\u0430novi\u0107\u201d, \u0430 sve\u010d\u0430no je otkriven 23. oktobr\u0430 1911. godine. Bio je to prvi spomenik podignut \u010duvenom pesniku, ne r\u0430\u010dun\u0430v\u0161i on\u0430j n\u0430 njegovom grobu u Sremskoj K\u0430menici. Tokom Prvog svetskog r\u0430t\u0430 spomenik su sru\u0161ili i sklonili m\u0430\u0111\u0430rski vojnici. Posle r\u0430t\u0430 ponovo je post\u0430vljen n\u0430 isto mesto.<\/p>\n <\/p>\n U Drugom svetskom r\u0430tu ust\u0430\u0161e su ponovo uklonile spomenik i on je nest\u0430o bez tr\u0430g\u0430. N\u0430jz\u0430d 1951. godine izr\u0430\u0111en je novi spomenik koji i d\u0430n\u0430s kr\u0430si pl\u0430to ispred Zm\u0430jeve \u0161kole. On je r\u0430\u0111en po uzoru n\u0430 st\u0430ri spomenik.<\/p>\n <\/p>\n Sve\u010d\u0430no je otkriven 3. jun\u0430 1951. godine, \u0161to se vidi iz n\u0430tpis\u0430 n\u0430 njemu: \u201eOBNOVILI GRADSKI NARODNI ODBOR I ORGANIZACIJA NARODNOG FRONTA \u2013 RUME 3. VI 1951. GOD.\u201d Prem\u0430 se\u0107\u0430njim\u0430 profesor\u0430 \u0110or\u0111\u0430 Arseni\u0107\u0430 ur\u0430dio g\u0430 je v\u0430j\u0430r Ilij\u0430 Kol\u0430revi\u0107, koji je bio u\u010denik \u0110or\u0111\u0430 Jov\u0430novi\u0107\u0430.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n [\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1750332724753{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333405089{padding-bottom: 40px !important;}“]<\/p>\n [\/vc_column_text][vc_column_text]<\/p>\n Spomenik u vidu avionskog krila nalazi se izvan naselja, u produ\u017eetku ulice Vladimira nazora, na mestu <\/p>\n Spomenik je podignut desetak godina posle zavr\u0161etka drugog svetskog rata. <\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n [\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333293562{padding-bottom: 20px !important;}“]<\/p>\n [\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319277209{padding-top: 30px !important;}“]Rumski va\u0161ar danas predstavlja svojevrstan brend na\u0161e op\u0161tine. Sam po\u010detak odr\u017eavanja va\u0161ara datira od 1747. godine, kroz privilegiju koju je gradu dala carica Marija Terezija.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319289786{padding-top: 30px !important;}“]Ovom privilegijom ustanovljena su \u010detiri datuma odr\u017eavanja va\u0161ara, da bi se posle Drugog svetskog rata uvela praksa da se ova manifestacija odr\u017eava svakog meseca. Svakog tre\u0107eg u mesecu, dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije i okru\u017eenja da prodaju ili kupuju, ili tek da osete tu \u010duvenu va\u0161arsku atmosferu.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319309257{padding-top: 30px !important;}“]Va\u0161ari\u0161tem \u010desto prodefiluje oko 30.000 ljudi, \u0161to zna\u010di da bude skoro dve Rume u jednoj. Va\u0161ar nudi jedinstven vid zabave, prijem\u010div za \u0161iroke narodne mase, a na njemu se nudi bukvalno sve, od igle do lokomotive, ljudi dolaze da kupuju i prodaju konje, stoku, poljoprivredne ma\u0161ine, opremu za lov i ribolov, kvalitetna ko\u017ena sedla, sadnice vo\u0107a, semena povr\u0107a, ba\u0161tenske garniture, burad za vino i rakiju, cve\u0107e. Rumski va\u0161ar je jedan od najja\u010dih va\u0161ara tog tipa u Evropi.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319256593{padding-top: 30px !important;}“]Va\u0161ar je vekovni simbol Rume koji je u poslednje vreme, na ra\u010dun velikog interesovanja prodavaca i kupaca iz na\u0161e i okolnih zemalja, pro\u0161irio svoje trajanje na dva dana, 2. i 3. u mesecu. [\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750318458387{padding-top: 30px !important;}“]Spomenik rumskom va\u0161aru nalazi se na isto\u010dnom kraju naselja, na ledini gde se odr\u017eava va\u0161ar. Postavljen je 2007. godine povodom 260 godina rumskog va\u0161ara. Spomenik, kao oma\u017e va\u0161aru, izra\u0111en je u vidu animalisti\u010dke figuralne kompozicije.<\/p>\n <\/p>\n Skulptura konja izvedena u poliesteru, svojom belom bojom i visinom privla\u010di pa\u017enju i iz daljine \u201eupada u o\u010di\u201c. Samo postolje na kome se nalazi skulptura visoko je oko 2 metra, a konj je prikazan u prirodnoj veli\u010dini. [\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319870505{padding-top: 30px !important;}“]Ruma, grad u srcu Srema, ponosno nosi epitet mesta kroz koje prolazi 45. geografska paralela \u2013 zami\u0161ljena linija koja spaja pola puta izme\u0111u Ekvatora i Severnog pola. Iako na prvi pogled deluje kao apstraktan podatak iz atlasa, za Rumljane ova \u010dinjenica ima dublje zna\u010denje i slu\u017ei kao inspiracija za tvrdnju: \u201eRuma je centar sveta!\u201c[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319899585{padding-top: 30px !important;}“]I zaista, kada se bolje razmisli, ova tvrdnja nije bez osnova. Geografija je Rumi, kako Rumljani vole da ka\u017eu, \u201ei\u0161la naruku\u201c. Sam polo\u017eaj grada na 45. paraleli svrstava ga me\u0111u odabrana mesta na planeti koja dele severnu hemisferu na savr\u0161ena dva dela. Isto toliko ste udaljeni i od hladno\u0107a Arktika kao i od vreline ekvatorskog pojasa. To mesto idealne ravnote\u017ee, kako u klimi, tako i u geografiji, daje ovom sremskom gradi\u0107u odre\u0111enu dozu simbolike.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319928834{padding-top: 30px !important;}“]Na toj zami\u0161ljenoj liniji, Ruma deli prostor sa brojnim poznatim mestima \u0161irom sveta \u2013 od Bordoa u Francuskoj, pa sve do severnih obala Italije, Rumunije, pa \u010dak i do delova Mongolije i Kanade. Sva ta mesta imaju ne\u0161to zajedni\u010dko \u2013 blagu klimu, plodne zemlje i povoljne uslove za \u017eivot, \u0161to nije slu\u010dajno. Nije ni \u010dudo \u0161to se Ruma razvijala kao va\u017ean poljoprivredni, trgovinski, zanatski i saobra\u0107ajni centar kroz vekove.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319945841{padding-top: 30px !important;}“]Rumljani sa ponosom isti\u010du ovu geografsku posebnost. Neki \u0107e re\u0107i da se ba\u0161 zbog toga kod njih ose\u0107a specifi\u010dna energija \u2013 mesto gde se susre\u0107u sever i jug, istok i zapad. [\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" [vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333132697{padding-bottom: 20px !important;}“] SPOMENIK REVOLUCIJI [\/vc_column_text][vc_column_text] U sred samog centra grada 1975. godine podignut je Spomenik revolucije koji je rad arhitekata Svete Davi\u010da i Mi\u0161e Davida, \u010dija zamisao…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"full_width.php","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-1788","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1788","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1788"}],"version-history":[{"count":28,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1788\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5877,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1788\/revisions\/5877"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1788"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}SPOMENIK ,,KIPOVI“<\/strong><\/h2>\n
SPOMENIK ,,DECA S KNJIGOM“<\/strong><\/h2>\n
\nSpomenik koji predstavlja grupu dece udubljenu u \u010ditanje knjige. Otkupljen je 1955. godine, posle Slavkine prve posleratne izlo\u017ebe odr\u017eane upravo u Rumi, u prostorijama Gradske biblioteke.<\/p>\nSpomenik Jovanu Jovanovi\u0107u Zmaju je prvi spomenik na ovim prostorima i podignut je 1911. godine prvi put.<\/h1>\n
\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>[\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333396929{padding-bottom: 40px !important;}“]<\/p>\nSPOMENIK JOVANU JOVANOVI\u0106U ZMAJU<\/strong><\/h2>\n
SPOMENIK \u201cAVIONSKO KRILO\u201d<\/strong><\/h2>\n
\ngde je prvom polovinom 1945. godine bio ratni aerodrum, sa koga su pred kraj Drugog svetskog rata,
\npoletali avioni koji su u\u010destvovali u proboju Sremskog fronta.
\nCeo ovaj prostor je oblikovan forum na kojem se odvijaju razne aktivnosti, sve\u010danosti i skupovi. Na mestu gde se nalazi dana\u0161nji spomenik sredinom XX veka bila je velika zelena povr\u0161ina.<\/p>\n
\nTako\u0111e, spomenik \u010duva i uspomenu na prvu pilotsku \u0161kolu u Srbiji koja je radila od 1948. do 1954. godine na ovom aerodrumu. Prilikom obele\u017eavanja pet decenija od otvaranja pilotske \u0161kole na spomenik je postavljena spomen plo\u010da ovoj \u0161koli.<\/p>\nRUMSKI VA\u0160AR<\/strong><\/h2>\n
\nOrganizator je JP \u201eKomunalac\u201c, Ruma.[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1750250936365{padding-bottom: 50px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_single_image image=“5733″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333313769{padding-bottom: 20px !important;}“]<\/p>\nSTARO VA\u0160ARI\u0160TE<\/strong><\/h2>\n
\nNa postolju se nalaze plo\u010de sa godinom kada je odr\u017ean prvi va\u0161ar (1747.) i godinom kada je spomenik podignut, a na plo\u010di izme\u0111u njih stoji natpis \u201e260 godina rumskog va\u0161ara\u201c.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750250467878{padding-top: 30px !important;}“]Va\u0161ar je za Rumu imao veliki zna\u010daj. Odmah po osnivanju grad je dobio dozvolu odr\u017eavanja va\u0161ara (sajamska privilegija) od carice Marije Terezije. Zahvaljuju\u0107i tome, kao i svom izvanredno povoljnom geografskom polo\u017eaju (na granici dva velika carstva, raskrsnica va\u017enih puteva i blizina ve\u0107ih gradskih centara) Ruma se velikom brzinom razvila od malog novoustanovljenog naselja do zna\u010dajnog regionalnog centra.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750250476238{padding-top: 30px !important;}“]Naredna dva veka va\u0161ar je ostao va\u017ean faktor u privrednom razvoju grada. Danas on nije samo trgovinska manifestacija nego i svojevrsni brend grada.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750250402717{padding-top: 30px !important;}“]Nadaleko je poznat po robi, razli\u010ditim vrstama zanatskih proizvoda i sadr\u017eajima koje nudi. Svakog tre\u0107eg u mesecu, kada se odr\u017eava, Rumu pohodi masa trgovaca, zanatlija, kupaca, nakupaca i pustolova iz cele zemlje i \u201eex Yu\u201c regiona. Kuriozitet je da i pored svoje vreme\u0161nosti, a broji preko 270 godina, ne gubi privla\u010dnost.[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1750250892597{padding-bottom: 50px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_single_image image=“5735″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text css=“.vc_custom_1750333330258{padding-bottom: 20px !important;}“]<\/p>\n45\u00b0 PARALELA<\/strong><\/h2>\n
\nZato Ruma nije samo grad pro\u0161losti, sa bogatim kulturno-istorijskim nasle\u0111em, ve\u0107 i grad sa geografskim pe\u010datom koji ga stavlja na svetsku kartu na poseban na\u010din.[\/vc_column_text][vc_column_text css=“.vc_custom_1750319985089{padding-top: 30px !important;}“]Bilo da ste turista, geograf, putnik ili slu\u010dajni prolaznik \u2013 kada stanete na 45. paralelu u Rumi, mo\u017eda ne\u0107ete osetiti pomeranje sveta, ali \u0107ete zasigurno osetiti ne\u0161to posebno: ponos jednog grada koji zna gde stoji \u2013 ta\u010dno na sredini svega.[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1750250936365{padding-bottom: 50px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_single_image image=“5759″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“][vc_column][vc_column_text]<\/p>\n