Ku\u0107a Nikolajevi\u0107<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih balkona.<\/p>\n
<\/p>\n
Ona je jo\u0161 jedan tipi\u010dan primer arhitektonskog elekticizma, elementima istorijskih stilova vidljivim u kombinovanim detaljima: paralelnim vodoravnim urezima na glatkom zidu prizemlja, stambenom spratu u klinker opeci uz plitku reljefnu dekoraciju oko otvora, kao i na krovnom vencu sa nizom dekorativnih konzolica.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732947360{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5202,5204,5206″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621265124996{margin-top: 50px !important;background-color: #1d7fc1 !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“fadeInUp“ width=“2\/3″][vc_empty_space height=“50px“][vc_column_text]<\/p>\n
Ku\u0107a Mileve Mari\u0107 bi bila i mesto se\u0107anja, ali i sna\u017ena poruka \u2013 da Srbija pamti i po\u0161tuje \u017eene koje su menjale svet. U vremenu kada se sve vi\u0161e govori o ravnopravnosti i nau\u010dnim dostignu\u0107ima \u017eena, ku\u0107a Mileve Mari\u0107 u Rumi postaje svojevrsni svetionik budu\u0107im generacijama \u2013 primer da se znanje, vizija i hrabrost uvek isplate, bez obzira na prepreke.<\/h1>\n
[\/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1679477151989{margin-top: 60px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Biorac<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
<\/p>\n
Gra\u0111ena je oko 1900. godine kao objekat sa verovatno najambicioznije projektovanom fasadanom dekoracijom u Rumi. Na spratu, u izvesnoj meri i na dekorativnom ulazu, do dana\u0161njih dana je sa\u010duvan relativno autenti\u010dan izgled.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\nOsnovna povr\u0161ina simetri\u010dne spratne fasede i ovde je obra\u0111ena klinker opekom. Izdeljena je na tri polja: dva \u0161iroka rizalita na uglovima i centralno, gotovo trostruko od njih \u0161ire. Najvi\u0161i deo fasade zavr\u0161ava se \u0161irokim krovnim vencem, sa mno\u0161tvom konzola izme\u0111u vertikalnih i horizonatalnih polja.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732960880{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5262,5260,5258″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Ostoji\u0107<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
\u201eKu\u0107a Ostoji\u0107\u201c (danas Gradska ku\u0107a). Kao i velika ve\u0107ina , i ovaj objekat ima vertikalno ra\u0161\u010dlanjenu trodelnu fasadu. Centralni deo je u vidu \u0161irokog bogato ukra\u0161enog rizalita, sa ivicama obra\u0111enim zaobljenim i gustim viti\u010dastim biljnim ornamentom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na njemu se od prizemlja navi\u0161e ni\u017eu dvokrilni prozor, trokrilna balkonska vrata koja izlaze na polukru\u017eni balkon i na vrhu, mo\u017eda i suvi\u0161ne dve masivne volute koje sklapaju atiku na krovnom vencu, detaljno ispunjenu dekoracijama.<\/p>\n
<\/p>\n
U prizemlju, levo od centralnog fasadnog polja, nalazi se \u010detvorokrilni prozor, najve\u0107i i najdekorativniji, a desno je polukru\u017eni ajnfort izme\u0111u dva stuba sa kitnjastim kapitelima. Na vrhu je trodelni prelomljeni krov. Fasada ovog objekta pravi je sukob masa, formi, stilskih detalja, preterivanja i uzdr\u017eanosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Na ovoj markantnoj stambenoj zgradi okupljeni su stilski simboli \u0161irokog vremenskog raspona, od renesanse do po\u010detka 20. veka.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732968952{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5244,5246″ img_size=“full“ column_number=“2″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a dr Rehnicera<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Uz rub Malog parka nalazi se nekada\u0161nja ku\u0107a dr Rehnicera, spratna stambeno \u2013 poslovna zgrada koja svojom jednostavno\u0161\u0107u i uzdr\u017eano\u0161\u0107u ne privla\u010di puno pa\u017enje posmatra\u010da.
\nIzgra\u0111ena je 1939. godine.
\nVlasnik ku\u0107e bio je dr Slavko Rehnicer, koji se na studijama u Be\u010du sprijateljio sa Adolfom Losom, be\u010dkim arhitektom, koji je kao svadbeni poklon dr Rehniceru uradio fasadu ovog stambeno \u2013 poslovnog objekta. Na levoj strani prizemlja su jednostavna pravougaona dvokrilna vrata, u sredini veliki trokrilni prozor bez ukrasa, a na desnoj strani \u0161iroki \u010detvorokrilni prozor.<\/p>\n
<\/p>\n
U zoni sprata, iznad ovog, je identi\u010dan prozor i izme\u0111u njih, kao gotovo jedina dekoracija, reljefni \u010detvorostruki koncentri\u010dni osmougaoni \u0161tit. Zgrada je o\u010duvana i od Drugog svetskog rata je u razli\u010ditim javnim funkcijama.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734203896{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_single_image image=“5298″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Rister<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na uglu Glavne i Orlovi\u0107eve ulice, preko puta \u010duvene Kingove ku\u0107e, nalazi se jedna od najreprezentativnijih gra\u0111anskih zgrada u centru Rume \u2013 ku\u0107a porodice Rister. Ova spratna zgrada jednostavne, ali elegantne fasade bez ukrasa, predstavlja zna\u010dajno istorijsko i arhitektonsko nasle\u0111e grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Prvobitno je pripadala zanatskoj nema\u010dkoj porodici Rup, od kojih je Johan Urlih Rup bio prvi pivar u Rumi, vlasnik pivarske vodenice na Kudo\u0161u iz 1791. godine. Kroz porodi\u010dne veze, vlasni\u0161tvo prelazi na porodicu Rister, koja je nastavila pivarsku tradiciju i bila aktivna u trgovini i javnom \u017eivotu grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Porodica Rister nadogra\u0111uje ku\u0107u podigav\u0161i jo\u0161 jedan sprat, \u010dime je ona postala najve\u0107a gra\u0111anska ku\u0107a u centru grada. U prizemlju se nalazio poslovni prostor, dok je na spratu bio stambeni deo. Izme\u0111u dva svetska rata, na prvom spratu nalazila se Nema\u010dka banka. Posle Drugog svetskog rata, ku\u0107a je nacionalizovana \u2013 prizemlje je zadr\u017ealo trgova\u010dku funkciju, a sprat je preure\u0111en za stanovanje.<\/p>\n
<\/p>\n
\u010clanovi porodice Rister ostavili su dubok trag u politi\u010dkom i dru\u0161tvenom \u017eivotu Rume. Karl (Dragutin) Rister predvodio je Narodni odbor tokom revolucionarnih de\u0161avanja 1848\/49. godine, a njegov sin Ferdinand je dva puta biran za gradona\u010delnika \u2013 1904. i 1910. godine. Bra\u0107a Rister su tako\u0111e bili nosioci industrijskog razvoja, izgradiv\u0161i mlin i pivaru na parni pogon krajem XIX veka.<\/p>\n
<\/p>\n
Danas ova ku\u0107a, iako u modernoj upotrebi, svedo\u010di o razvoju gra\u0111anskog dru\u0161tva, privrede i politike u Rumi tokom vi\u0161e od dva veka.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732987184{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5250,5248,5252″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn u Rumi<\/strong><\/span><\/h6>\nSpomen-ku\u0107a velike srpske nau\u010dnice<\/strong><\/span><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n\n <\/p>\n
Mileva Mari\u0107 Ajn\u0161tajn, ro\u0111ena 1875. godine u Titelu, bila je prva \u017eena iz Srbije koja je upisala studije fizike i matematike na presti\u017enom Politehni\u010dkom institutu u Cirihu. \u017dena koja je svojim intelektom, uporno\u0161\u0107u i stra\u0161\u0107u za nauku pomerala granice u vremenu kada \u017eenama obrazovanje gotovo da nije bilo dostupno.<\/p>\n
<\/p>\n
Manje je poznato da je porodica Mari\u0107 jedno vreme \u017eivela i u Rumi. Upravo tu, u jednoj ku\u0107i u blizini centra grada, Mileva je provodila deo svoje mladosti.<\/p>\n
<\/p>\n
U toku su radovi da ova ku\u0107a bude obnovljena i pretvorena u spomen-ku\u0107u Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn. Ideja je da se prostor rekonstrui\u0161e u autenti\u010dnom duhu kraja 19. i po\u010detka 20. veka, kada je Mileva \u017eivela i \u0161kolovala se. Planira se da enterijer bude ure\u0111en kao mali muzejski prostor, sa postavkom posve\u0107enom Milevinom \u017eivotu, radu, \u0161kolovanju, korespondenciji sa Ajn\u0161tajnom, kao i borbi za priznanje u svetu nauke.<\/p>\n
<\/p>\n
Spomen-ku\u0107a bi imala vi\u0161e funkcija. Pored stalne postavke, u planu su i organizacija nau\u010dnih radionica za decu i mlade, predavanja, tematske izlo\u017ebe, kao i posete turista i istra\u017eiva\u010da. Tako\u0111e se razmatra saradnja sa muzejima i institutima u Srbiji, \u0160vajcarskoj i Nema\u010dkoj, kako bi se stvorila \u017eiva, me\u0111unarodna mre\u017ea koja neguje nasle\u0111e Mileve Mari\u0107.<\/p>\n
<\/p>\n
Simbolika ove spomen-ku\u0107e prevazilazi lokalne granice. Ona bi bila i mesto se\u0107anja, ali i sna\u017ena poruka \u2013 da Srbija pamti i po\u0161tuje \u017eene koje su menjale svet. U vremenu kada se sve vi\u0161e govori o ravnopravnosti i nau\u010dnim dostignu\u0107ima \u017eena, ku\u0107a Mileve Mari\u0107 u Rumi postaje svojevrsni svetionik budu\u0107im generacijama \u2013 primer da se znanje, vizija i hrabrost uvek isplate, bez obzira na prepreke.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
Ruma ovim projektom dobija ne samo kulturno-istorijski dragulj, ve\u0107 i va\u017ean edukativni i turisti\u010dki centar. Lokalna zajednica, uz podr\u0161ku dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih fondova, \u0107e obnovom ove ku\u0107e stvoriti mesto koje ne samo da \u010duva uspomenu na Milevu Mari\u0107, ve\u0107 i inspiri\u0161e nove Mileve me\u0111u nama.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732998056{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_single_image image=“5264″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nZgrada Magistrata<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na jugozapadnom uglu raskrsnice ulica \u017delezni\u010dke i JNA, nalazi se nekada\u0161nja op\u0161tinska zgrada \u2013 Magistrat, jedan od najstarijih sa\u010duvanih javnih objekata u Rumi. Izgra\u0111ena oko 1837. godine, ova zgrada predstavlja zna\u010dajan spomenik administrativne i arhitektonske istorije grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Magistrat je prizemni objekat izdu\u017eene pravougaone osnove, pa\u017eljivo postavljen uz uli\u010dne frontove obeju ulica, sa dve simetri\u010dno obra\u0111ene fasade. Karakteri\u0161e ga jasno izveden ritam fasadnih otvora i izuzetno retka forma ulaznog portala, jedinstvena za Rumu. Dvanaest prozora, raspore\u0111enih u tri grupe od po \u010detiri, postavljeni su izme\u0111u dva horizontalna kordonska venca koji uokviruju obe fasade. Iznad svakog prozora nalaze se polukru\u017ene lunete, jednostavno profilisane, u \u0161irini samih prozora.<\/p>\n
<\/p>\n
Posebnu arhitektonsku vrednost predstavlja centralno pozicioniran ulazni portal na glavnoj fasadi. Oblikovan je u stilu klasi\u010dnog anti\u010dkog hrama, sa \u0161est dorskih stubova sme\u0161tenih izme\u0111u dva masivna pilastra. Stubovi nose \u0161iroku arhitravnu gredu i monumentalan, nenakit\u0107en timpanon, \u0161to \u010ditavom ulazu daje sve\u010dan i dostojanstven izgled.<\/p>\n
<\/p>\n
Uprkos odre\u0111enim tehni\u010dkim intervencijama tokom duge istorije kori\u0161\u0107enja, zgrada je u velikoj meri zadr\u017eala svoju prvobitnu autenti\u010dnost. Bila je u funkciji op\u0161tinske uprave skoro 150 godina \u2013 od izgradnje do Drugog svetskog rata, a zatim i tokom prvih posleratnih decenija, sve do pedesetih godina 20. veka, kada je izgra\u0111ena nova zgrada Op\u0161tine na uglu ulica Glavne i 27. oktobra.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732919800{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5267,5269,5271″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nDom narodnog Zdravlja<\/strong><\/span><\/h6>\n<\/div>\n <\/p>\n
\nKontinuitet javne zdravstvene za\u0161tite u Rumi, zapo\u010det jo\u0161 u drugoj polovini 19. veka, nastavljen je 1930. godine osnivanjem i izgradnjom Doma narodnog zdravlja. Izgradnja ovog objekta po\u010dela je godinu dana ranije na placu u Glavnoj ulici, izme\u0111u Nema\u010dke \u0161kole i Op\u0161tinskog parka (danas poznatog kao Stari park). Sredstva su obezbe\u0111ena zajedni\u010dkim ulaganjem Rokfelerove fondacije i Op\u0161tine Ruma.<\/p>\n
<\/p>\n
Dom u Rumi bio je 24. u tada\u0161njoj Jugoslaviji i tek drugi u Vojvodini (nakon zrenjaninskog), \u0161to svedo\u010di o njegovoj zna\u010dajnoj ulozi u razvoju zdravstvene mre\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n
Zgrada je bila manjih dimenzija, dvospratna, izvedena u stilu umerene secesije. Osnova objekta je pribli\u017eno kvadratna, sa ure\u0111enim vrtom ispred i bogatim zelenilom koje ga je okru\u017eivalo. Fasada je bila trodelna, sa centralnim rizalitom kao dominantnim arhitektonskim elementom, izme\u0111u dva simetri\u010dno raspore\u0111ena bo\u010dna krila. U prizemlju su se nalazila dvokrilna ulazna vrata, sa po jednim uskim vertikalnim prozorom sa obe strane. Iznad, na spratu, sme\u0161ten je trookrilni prozor u polukru\u017enoj luneti koja prati njegov oblik. Centralni deo zavr\u0161avao se jednostavno profilisanom atikom. Bo\u010dna krila imala su po jedan veliki prozor u obe zone, ukra\u0161ena samo vencima i plitkom balustradom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na\u017ealost, promenom namene sedamdesetih godina pro\u0161log veka i dogradnjom trema sa terasama, stilski pa\u017eljivo projektovana fasada je u velikoj meri naru\u0161ena.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\nZdravstvena slu\u017eba u Rumi tokom 20. veka<\/strong><\/span><\/h5>\n<\/div>\n<\/div>\n <\/p>\n
\n\n <\/p>\n
Na redovnoj sednici trgovinskog zastupstva 1930. godine usvojen je Statut o ure\u0111enju zdravstvene slu\u017ebe op\u0161tine Ruma, kojim je definisano funkcionisanje samostalne zdravstvene stanice. Prema njemu, osnovno osoblje \u010dinili su: op\u0161tinski lekar, bolni\u010dar, sestre pomo\u0107nice i dve kvalifikovane babice.<\/p>\n
<\/p>\n
Op\u0161tina je imala obavezu da finansira le\u010denje siroma\u0161nih stanovnika u bolnici, dok je ostale gra\u0111ane lekar le\u010dio po utvr\u0111enom cenovniku.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema izve\u0161taju Gradskog poglavarstva, Ruma je 1941. godine, na 13.398 stanovnika, imala slede\u0107i zdravstveni kadar: dva dr\u017eavna i jednog op\u0161tinskog lekara, jednog lekara u op\u0161tinskoj upravi, pet privatnih lekara, tri zubara i tri zubotehni\u010dara, jednog nediplomiranog lekara, jednog bolni\u010dara, pet babica i pet pripadnika ostalog medicinskog osoblja.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u lekarima koji su obele\u017eili period izme\u0111u dva svetska rata bili su: Ljudevit Dedouh, Du\u0161an Dima, Mavro Fi\u0161er, Vilim Libi\u0161, \u0110or\u0111e Maksimovi\u0107, Jovan Mi\u0161kovi\u0107, Dragan Peter, Du\u0161an Petrovi\u0107, Slavko Rehnicer, Vasa Vukadinovi\u0107, Stevan Suvajd\u017ei\u0107, Svetolik Malenkovi\u0107, Aleksandar \u0106irilovi\u0107, Franc Koh i Stanko Menges.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734414728{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5276,5278,5280″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nHotel Orao
\n<\/span><\/strong>Vila Hit \u2013 Nasle\u0111e starog hotela \u201eOrao\u201c, u srcu Rume<\/strong><\/h6>\n <\/p>\n
U samom centru Rume, u glavnoj pe\u0161a\u010dkoj zoni, nalazi se Vila Hit \u2013 mesto koje spaja vi\u0161e od jednog veka tradicije ugostiteljstva sa savremenim komforom.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova impozantna zgrada, jedna od najstarijih u gradu, po\u010detkom XIX veka bila je \u010duvena vlastelinska kr\u010dma i po\u0161tanska stanica. Poznata pod imenom \u201eKod orla\u201c, pru\u017eala je odmor putnicima, konjani\u010dkim po\u0161tama i trgovcima koji su prolazili kroz Rumu.<\/p>\n
<\/p>\n
Na prelazu iz XIX u XX vek, ovaj objekat dobija sprat i postaje hotel sa restoranom u prizemlju. Izme\u0111u dva svetska rata, hotel \u201eAdler\u201c (nem. \u201eOrao\u201c) prolazi kroz zna\u010dajnu rekonstrukciju \u2013 dogra\u0111uje se jo\u0161 jedan sprat, krov dobija mansardnu formu, postavlja se balkon sa zidanom balustradom, a fasada se ukra\u0161ava u duhu secesije. Hotel je tada postao jedno od najreprezentativnijih mesta u Rumi, simbol urbanog razvoja i prosperiteta.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\n\n <\/p>\n
Iako je tokom decenija menjao funkcije, duh ugostiteljstva nikada nije napustio ovu zgradu. U prvoj deceniji XXI veka izvedena je temeljna rekonstrukcija \u2013 obnovljena je fasada, unapre\u0111ena konstrukcija, ali je zadr\u017ean originalni balkon kao podse\u0107anje na bogatstvo prethodnih vremena.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas, u zgradi nekada\u0161njeg hotela \u201eOrao\u201c, deluje Vila Hit, koja sa po\u0161tovanjem neguje tradiciju stare Rume. Sa svojim moderno ure\u0111enim apartmanima i nenametljivom elegancijom, Vila Hit je idealno mesto za boravak \u2013 bilo da ste u poseti Rumi poslovno ili turisti\u010dki.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n<\/div>\n
\n\n <\/p>\n
Sa praga Vile mo\u017eete zakora\u010diti u istoriju, ali i u\u017eivati u savremenim sadr\u017eajima grada \u2013 od Gradskog trga, muzeja i Kulturnog centra, do restorana i parkovskih zona.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734428176{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5285,5287,5289″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text] Ku\u0107a Nikolajevi\u0107 Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-5198","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5198"}],"version-history":[{"count":64,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5481,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions\/5481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Ku\u0107a Biorac<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
<\/p>\n
Gra\u0111ena je oko 1900. godine kao objekat sa verovatno najambicioznije projektovanom fasadanom dekoracijom u Rumi. Na spratu, u izvesnoj meri i na dekorativnom ulazu, do dana\u0161njih dana je sa\u010duvan relativno autenti\u010dan izgled.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\nOsnovna povr\u0161ina simetri\u010dne spratne fasede i ovde je obra\u0111ena klinker opekom. Izdeljena je na tri polja: dva \u0161iroka rizalita na uglovima i centralno, gotovo trostruko od njih \u0161ire. Najvi\u0161i deo fasade zavr\u0161ava se \u0161irokim krovnim vencem, sa mno\u0161tvom konzola izme\u0111u vertikalnih i horizonatalnih polja.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732960880{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5262,5260,5258″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Ostoji\u0107<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
\u201eKu\u0107a Ostoji\u0107\u201c (danas Gradska ku\u0107a). Kao i velika ve\u0107ina , i ovaj objekat ima vertikalno ra\u0161\u010dlanjenu trodelnu fasadu. Centralni deo je u vidu \u0161irokog bogato ukra\u0161enog rizalita, sa ivicama obra\u0111enim zaobljenim i gustim viti\u010dastim biljnim ornamentom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na njemu se od prizemlja navi\u0161e ni\u017eu dvokrilni prozor, trokrilna balkonska vrata koja izlaze na polukru\u017eni balkon i na vrhu, mo\u017eda i suvi\u0161ne dve masivne volute koje sklapaju atiku na krovnom vencu, detaljno ispunjenu dekoracijama.<\/p>\n
<\/p>\n
U prizemlju, levo od centralnog fasadnog polja, nalazi se \u010detvorokrilni prozor, najve\u0107i i najdekorativniji, a desno je polukru\u017eni ajnfort izme\u0111u dva stuba sa kitnjastim kapitelima. Na vrhu je trodelni prelomljeni krov. Fasada ovog objekta pravi je sukob masa, formi, stilskih detalja, preterivanja i uzdr\u017eanosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Na ovoj markantnoj stambenoj zgradi okupljeni su stilski simboli \u0161irokog vremenskog raspona, od renesanse do po\u010detka 20. veka.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732968952{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5244,5246″ img_size=“full“ column_number=“2″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a dr Rehnicera<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Uz rub Malog parka nalazi se nekada\u0161nja ku\u0107a dr Rehnicera, spratna stambeno \u2013 poslovna zgrada koja svojom jednostavno\u0161\u0107u i uzdr\u017eano\u0161\u0107u ne privla\u010di puno pa\u017enje posmatra\u010da.
\nIzgra\u0111ena je 1939. godine.
\nVlasnik ku\u0107e bio je dr Slavko Rehnicer, koji se na studijama u Be\u010du sprijateljio sa Adolfom Losom, be\u010dkim arhitektom, koji je kao svadbeni poklon dr Rehniceru uradio fasadu ovog stambeno \u2013 poslovnog objekta. Na levoj strani prizemlja su jednostavna pravougaona dvokrilna vrata, u sredini veliki trokrilni prozor bez ukrasa, a na desnoj strani \u0161iroki \u010detvorokrilni prozor.<\/p>\n
<\/p>\n
U zoni sprata, iznad ovog, je identi\u010dan prozor i izme\u0111u njih, kao gotovo jedina dekoracija, reljefni \u010detvorostruki koncentri\u010dni osmougaoni \u0161tit. Zgrada je o\u010duvana i od Drugog svetskog rata je u razli\u010ditim javnim funkcijama.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734203896{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_single_image image=“5298″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Rister<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na uglu Glavne i Orlovi\u0107eve ulice, preko puta \u010duvene Kingove ku\u0107e, nalazi se jedna od najreprezentativnijih gra\u0111anskih zgrada u centru Rume \u2013 ku\u0107a porodice Rister. Ova spratna zgrada jednostavne, ali elegantne fasade bez ukrasa, predstavlja zna\u010dajno istorijsko i arhitektonsko nasle\u0111e grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Prvobitno je pripadala zanatskoj nema\u010dkoj porodici Rup, od kojih je Johan Urlih Rup bio prvi pivar u Rumi, vlasnik pivarske vodenice na Kudo\u0161u iz 1791. godine. Kroz porodi\u010dne veze, vlasni\u0161tvo prelazi na porodicu Rister, koja je nastavila pivarsku tradiciju i bila aktivna u trgovini i javnom \u017eivotu grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Porodica Rister nadogra\u0111uje ku\u0107u podigav\u0161i jo\u0161 jedan sprat, \u010dime je ona postala najve\u0107a gra\u0111anska ku\u0107a u centru grada. U prizemlju se nalazio poslovni prostor, dok je na spratu bio stambeni deo. Izme\u0111u dva svetska rata, na prvom spratu nalazila se Nema\u010dka banka. Posle Drugog svetskog rata, ku\u0107a je nacionalizovana \u2013 prizemlje je zadr\u017ealo trgova\u010dku funkciju, a sprat je preure\u0111en za stanovanje.<\/p>\n
<\/p>\n
\u010clanovi porodice Rister ostavili su dubok trag u politi\u010dkom i dru\u0161tvenom \u017eivotu Rume. Karl (Dragutin) Rister predvodio je Narodni odbor tokom revolucionarnih de\u0161avanja 1848\/49. godine, a njegov sin Ferdinand je dva puta biran za gradona\u010delnika \u2013 1904. i 1910. godine. Bra\u0107a Rister su tako\u0111e bili nosioci industrijskog razvoja, izgradiv\u0161i mlin i pivaru na parni pogon krajem XIX veka.<\/p>\n
<\/p>\n
Danas ova ku\u0107a, iako u modernoj upotrebi, svedo\u010di o razvoju gra\u0111anskog dru\u0161tva, privrede i politike u Rumi tokom vi\u0161e od dva veka.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732987184{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5250,5248,5252″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn u Rumi<\/strong><\/span><\/h6>\nSpomen-ku\u0107a velike srpske nau\u010dnice<\/strong><\/span><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n\n <\/p>\n
Mileva Mari\u0107 Ajn\u0161tajn, ro\u0111ena 1875. godine u Titelu, bila je prva \u017eena iz Srbije koja je upisala studije fizike i matematike na presti\u017enom Politehni\u010dkom institutu u Cirihu. \u017dena koja je svojim intelektom, uporno\u0161\u0107u i stra\u0161\u0107u za nauku pomerala granice u vremenu kada \u017eenama obrazovanje gotovo da nije bilo dostupno.<\/p>\n
<\/p>\n
Manje je poznato da je porodica Mari\u0107 jedno vreme \u017eivela i u Rumi. Upravo tu, u jednoj ku\u0107i u blizini centra grada, Mileva je provodila deo svoje mladosti.<\/p>\n
<\/p>\n
U toku su radovi da ova ku\u0107a bude obnovljena i pretvorena u spomen-ku\u0107u Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn. Ideja je da se prostor rekonstrui\u0161e u autenti\u010dnom duhu kraja 19. i po\u010detka 20. veka, kada je Mileva \u017eivela i \u0161kolovala se. Planira se da enterijer bude ure\u0111en kao mali muzejski prostor, sa postavkom posve\u0107enom Milevinom \u017eivotu, radu, \u0161kolovanju, korespondenciji sa Ajn\u0161tajnom, kao i borbi za priznanje u svetu nauke.<\/p>\n
<\/p>\n
Spomen-ku\u0107a bi imala vi\u0161e funkcija. Pored stalne postavke, u planu su i organizacija nau\u010dnih radionica za decu i mlade, predavanja, tematske izlo\u017ebe, kao i posete turista i istra\u017eiva\u010da. Tako\u0111e se razmatra saradnja sa muzejima i institutima u Srbiji, \u0160vajcarskoj i Nema\u010dkoj, kako bi se stvorila \u017eiva, me\u0111unarodna mre\u017ea koja neguje nasle\u0111e Mileve Mari\u0107.<\/p>\n
<\/p>\n
Simbolika ove spomen-ku\u0107e prevazilazi lokalne granice. Ona bi bila i mesto se\u0107anja, ali i sna\u017ena poruka \u2013 da Srbija pamti i po\u0161tuje \u017eene koje su menjale svet. U vremenu kada se sve vi\u0161e govori o ravnopravnosti i nau\u010dnim dostignu\u0107ima \u017eena, ku\u0107a Mileve Mari\u0107 u Rumi postaje svojevrsni svetionik budu\u0107im generacijama \u2013 primer da se znanje, vizija i hrabrost uvek isplate, bez obzira na prepreke.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
Ruma ovim projektom dobija ne samo kulturno-istorijski dragulj, ve\u0107 i va\u017ean edukativni i turisti\u010dki centar. Lokalna zajednica, uz podr\u0161ku dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih fondova, \u0107e obnovom ove ku\u0107e stvoriti mesto koje ne samo da \u010duva uspomenu na Milevu Mari\u0107, ve\u0107 i inspiri\u0161e nove Mileve me\u0111u nama.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732998056{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_single_image image=“5264″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nZgrada Magistrata<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na jugozapadnom uglu raskrsnice ulica \u017delezni\u010dke i JNA, nalazi se nekada\u0161nja op\u0161tinska zgrada \u2013 Magistrat, jedan od najstarijih sa\u010duvanih javnih objekata u Rumi. Izgra\u0111ena oko 1837. godine, ova zgrada predstavlja zna\u010dajan spomenik administrativne i arhitektonske istorije grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Magistrat je prizemni objekat izdu\u017eene pravougaone osnove, pa\u017eljivo postavljen uz uli\u010dne frontove obeju ulica, sa dve simetri\u010dno obra\u0111ene fasade. Karakteri\u0161e ga jasno izveden ritam fasadnih otvora i izuzetno retka forma ulaznog portala, jedinstvena za Rumu. Dvanaest prozora, raspore\u0111enih u tri grupe od po \u010detiri, postavljeni su izme\u0111u dva horizontalna kordonska venca koji uokviruju obe fasade. Iznad svakog prozora nalaze se polukru\u017ene lunete, jednostavno profilisane, u \u0161irini samih prozora.<\/p>\n
<\/p>\n
Posebnu arhitektonsku vrednost predstavlja centralno pozicioniran ulazni portal na glavnoj fasadi. Oblikovan je u stilu klasi\u010dnog anti\u010dkog hrama, sa \u0161est dorskih stubova sme\u0161tenih izme\u0111u dva masivna pilastra. Stubovi nose \u0161iroku arhitravnu gredu i monumentalan, nenakit\u0107en timpanon, \u0161to \u010ditavom ulazu daje sve\u010dan i dostojanstven izgled.<\/p>\n
<\/p>\n
Uprkos odre\u0111enim tehni\u010dkim intervencijama tokom duge istorije kori\u0161\u0107enja, zgrada je u velikoj meri zadr\u017eala svoju prvobitnu autenti\u010dnost. Bila je u funkciji op\u0161tinske uprave skoro 150 godina \u2013 od izgradnje do Drugog svetskog rata, a zatim i tokom prvih posleratnih decenija, sve do pedesetih godina 20. veka, kada je izgra\u0111ena nova zgrada Op\u0161tine na uglu ulica Glavne i 27. oktobra.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732919800{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5267,5269,5271″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nDom narodnog Zdravlja<\/strong><\/span><\/h6>\n<\/div>\n <\/p>\n
\nKontinuitet javne zdravstvene za\u0161tite u Rumi, zapo\u010det jo\u0161 u drugoj polovini 19. veka, nastavljen je 1930. godine osnivanjem i izgradnjom Doma narodnog zdravlja. Izgradnja ovog objekta po\u010dela je godinu dana ranije na placu u Glavnoj ulici, izme\u0111u Nema\u010dke \u0161kole i Op\u0161tinskog parka (danas poznatog kao Stari park). Sredstva su obezbe\u0111ena zajedni\u010dkim ulaganjem Rokfelerove fondacije i Op\u0161tine Ruma.<\/p>\n
<\/p>\n
Dom u Rumi bio je 24. u tada\u0161njoj Jugoslaviji i tek drugi u Vojvodini (nakon zrenjaninskog), \u0161to svedo\u010di o njegovoj zna\u010dajnoj ulozi u razvoju zdravstvene mre\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n
Zgrada je bila manjih dimenzija, dvospratna, izvedena u stilu umerene secesije. Osnova objekta je pribli\u017eno kvadratna, sa ure\u0111enim vrtom ispred i bogatim zelenilom koje ga je okru\u017eivalo. Fasada je bila trodelna, sa centralnim rizalitom kao dominantnim arhitektonskim elementom, izme\u0111u dva simetri\u010dno raspore\u0111ena bo\u010dna krila. U prizemlju su se nalazila dvokrilna ulazna vrata, sa po jednim uskim vertikalnim prozorom sa obe strane. Iznad, na spratu, sme\u0161ten je trookrilni prozor u polukru\u017enoj luneti koja prati njegov oblik. Centralni deo zavr\u0161avao se jednostavno profilisanom atikom. Bo\u010dna krila imala su po jedan veliki prozor u obe zone, ukra\u0161ena samo vencima i plitkom balustradom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na\u017ealost, promenom namene sedamdesetih godina pro\u0161log veka i dogradnjom trema sa terasama, stilski pa\u017eljivo projektovana fasada je u velikoj meri naru\u0161ena.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\nZdravstvena slu\u017eba u Rumi tokom 20. veka<\/strong><\/span><\/h5>\n<\/div>\n<\/div>\n <\/p>\n
\n\n <\/p>\n
Na redovnoj sednici trgovinskog zastupstva 1930. godine usvojen je Statut o ure\u0111enju zdravstvene slu\u017ebe op\u0161tine Ruma, kojim je definisano funkcionisanje samostalne zdravstvene stanice. Prema njemu, osnovno osoblje \u010dinili su: op\u0161tinski lekar, bolni\u010dar, sestre pomo\u0107nice i dve kvalifikovane babice.<\/p>\n
<\/p>\n
Op\u0161tina je imala obavezu da finansira le\u010denje siroma\u0161nih stanovnika u bolnici, dok je ostale gra\u0111ane lekar le\u010dio po utvr\u0111enom cenovniku.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema izve\u0161taju Gradskog poglavarstva, Ruma je 1941. godine, na 13.398 stanovnika, imala slede\u0107i zdravstveni kadar: dva dr\u017eavna i jednog op\u0161tinskog lekara, jednog lekara u op\u0161tinskoj upravi, pet privatnih lekara, tri zubara i tri zubotehni\u010dara, jednog nediplomiranog lekara, jednog bolni\u010dara, pet babica i pet pripadnika ostalog medicinskog osoblja.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u lekarima koji su obele\u017eili period izme\u0111u dva svetska rata bili su: Ljudevit Dedouh, Du\u0161an Dima, Mavro Fi\u0161er, Vilim Libi\u0161, \u0110or\u0111e Maksimovi\u0107, Jovan Mi\u0161kovi\u0107, Dragan Peter, Du\u0161an Petrovi\u0107, Slavko Rehnicer, Vasa Vukadinovi\u0107, Stevan Suvajd\u017ei\u0107, Svetolik Malenkovi\u0107, Aleksandar \u0106irilovi\u0107, Franc Koh i Stanko Menges.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734414728{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5276,5278,5280″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nHotel Orao
\n<\/span><\/strong>Vila Hit \u2013 Nasle\u0111e starog hotela \u201eOrao\u201c, u srcu Rume<\/strong><\/h6>\n <\/p>\n
U samom centru Rume, u glavnoj pe\u0161a\u010dkoj zoni, nalazi se Vila Hit \u2013 mesto koje spaja vi\u0161e od jednog veka tradicije ugostiteljstva sa savremenim komforom.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova impozantna zgrada, jedna od najstarijih u gradu, po\u010detkom XIX veka bila je \u010duvena vlastelinska kr\u010dma i po\u0161tanska stanica. Poznata pod imenom \u201eKod orla\u201c, pru\u017eala je odmor putnicima, konjani\u010dkim po\u0161tama i trgovcima koji su prolazili kroz Rumu.<\/p>\n
<\/p>\n
Na prelazu iz XIX u XX vek, ovaj objekat dobija sprat i postaje hotel sa restoranom u prizemlju. Izme\u0111u dva svetska rata, hotel \u201eAdler\u201c (nem. \u201eOrao\u201c) prolazi kroz zna\u010dajnu rekonstrukciju \u2013 dogra\u0111uje se jo\u0161 jedan sprat, krov dobija mansardnu formu, postavlja se balkon sa zidanom balustradom, a fasada se ukra\u0161ava u duhu secesije. Hotel je tada postao jedno od najreprezentativnijih mesta u Rumi, simbol urbanog razvoja i prosperiteta.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\n\n <\/p>\n
Iako je tokom decenija menjao funkcije, duh ugostiteljstva nikada nije napustio ovu zgradu. U prvoj deceniji XXI veka izvedena je temeljna rekonstrukcija \u2013 obnovljena je fasada, unapre\u0111ena konstrukcija, ali je zadr\u017ean originalni balkon kao podse\u0107anje na bogatstvo prethodnih vremena.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas, u zgradi nekada\u0161njeg hotela \u201eOrao\u201c, deluje Vila Hit, koja sa po\u0161tovanjem neguje tradiciju stare Rume. Sa svojim moderno ure\u0111enim apartmanima i nenametljivom elegancijom, Vila Hit je idealno mesto za boravak \u2013 bilo da ste u poseti Rumi poslovno ili turisti\u010dki.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n<\/div>\n
\n\n <\/p>\n
Sa praga Vile mo\u017eete zakora\u010diti u istoriju, ali i u\u017eivati u savremenim sadr\u017eajima grada \u2013 od Gradskog trga, muzeja i Kulturnog centra, do restorana i parkovskih zona.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734428176{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5285,5287,5289″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text] Ku\u0107a Nikolajevi\u0107 Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-5198","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5198"}],"version-history":[{"count":64,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5481,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions\/5481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Osnovna povr\u0161ina simetri\u010dne spratne fasede i ovde je obra\u0111ena klinker opekom. Izdeljena je na tri polja: dva \u0161iroka rizalita na uglovima i centralno, gotovo trostruko od njih \u0161ire. Najvi\u0161i deo fasade zavr\u0161ava se \u0161irokim krovnim vencem, sa mno\u0161tvom konzola izme\u0111u vertikalnih i horizonatalnih polja.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732960880{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5262,5260,5258″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
Ku\u0107a Ostoji\u0107<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
\u201eKu\u0107a Ostoji\u0107\u201c (danas Gradska ku\u0107a). Kao i velika ve\u0107ina , i ovaj objekat ima vertikalno ra\u0161\u010dlanjenu trodelnu fasadu. Centralni deo je u vidu \u0161irokog bogato ukra\u0161enog rizalita, sa ivicama obra\u0111enim zaobljenim i gustim viti\u010dastim biljnim ornamentom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na njemu se od prizemlja navi\u0161e ni\u017eu dvokrilni prozor, trokrilna balkonska vrata koja izlaze na polukru\u017eni balkon i na vrhu, mo\u017eda i suvi\u0161ne dve masivne volute koje sklapaju atiku na krovnom vencu, detaljno ispunjenu dekoracijama.<\/p>\n
<\/p>\n
U prizemlju, levo od centralnog fasadnog polja, nalazi se \u010detvorokrilni prozor, najve\u0107i i najdekorativniji, a desno je polukru\u017eni ajnfort izme\u0111u dva stuba sa kitnjastim kapitelima. Na vrhu je trodelni prelomljeni krov. Fasada ovog objekta pravi je sukob masa, formi, stilskih detalja, preterivanja i uzdr\u017eanosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Na ovoj markantnoj stambenoj zgradi okupljeni su stilski simboli \u0161irokog vremenskog raspona, od renesanse do po\u010detka 20. veka.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732968952{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5244,5246″ img_size=“full“ column_number=“2″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a dr Rehnicera<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Uz rub Malog parka nalazi se nekada\u0161nja ku\u0107a dr Rehnicera, spratna stambeno \u2013 poslovna zgrada koja svojom jednostavno\u0161\u0107u i uzdr\u017eano\u0161\u0107u ne privla\u010di puno pa\u017enje posmatra\u010da.
\nIzgra\u0111ena je 1939. godine.
\nVlasnik ku\u0107e bio je dr Slavko Rehnicer, koji se na studijama u Be\u010du sprijateljio sa Adolfom Losom, be\u010dkim arhitektom, koji je kao svadbeni poklon dr Rehniceru uradio fasadu ovog stambeno \u2013 poslovnog objekta. Na levoj strani prizemlja su jednostavna pravougaona dvokrilna vrata, u sredini veliki trokrilni prozor bez ukrasa, a na desnoj strani \u0161iroki \u010detvorokrilni prozor.<\/p>\n
<\/p>\n
U zoni sprata, iznad ovog, je identi\u010dan prozor i izme\u0111u njih, kao gotovo jedina dekoracija, reljefni \u010detvorostruki koncentri\u010dni osmougaoni \u0161tit. Zgrada je o\u010duvana i od Drugog svetskog rata je u razli\u010ditim javnim funkcijama.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734203896{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_single_image image=“5298″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Rister<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na uglu Glavne i Orlovi\u0107eve ulice, preko puta \u010duvene Kingove ku\u0107e, nalazi se jedna od najreprezentativnijih gra\u0111anskih zgrada u centru Rume \u2013 ku\u0107a porodice Rister. Ova spratna zgrada jednostavne, ali elegantne fasade bez ukrasa, predstavlja zna\u010dajno istorijsko i arhitektonsko nasle\u0111e grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Prvobitno je pripadala zanatskoj nema\u010dkoj porodici Rup, od kojih je Johan Urlih Rup bio prvi pivar u Rumi, vlasnik pivarske vodenice na Kudo\u0161u iz 1791. godine. Kroz porodi\u010dne veze, vlasni\u0161tvo prelazi na porodicu Rister, koja je nastavila pivarsku tradiciju i bila aktivna u trgovini i javnom \u017eivotu grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Porodica Rister nadogra\u0111uje ku\u0107u podigav\u0161i jo\u0161 jedan sprat, \u010dime je ona postala najve\u0107a gra\u0111anska ku\u0107a u centru grada. U prizemlju se nalazio poslovni prostor, dok je na spratu bio stambeni deo. Izme\u0111u dva svetska rata, na prvom spratu nalazila se Nema\u010dka banka. Posle Drugog svetskog rata, ku\u0107a je nacionalizovana \u2013 prizemlje je zadr\u017ealo trgova\u010dku funkciju, a sprat je preure\u0111en za stanovanje.<\/p>\n
<\/p>\n
\u010clanovi porodice Rister ostavili su dubok trag u politi\u010dkom i dru\u0161tvenom \u017eivotu Rume. Karl (Dragutin) Rister predvodio je Narodni odbor tokom revolucionarnih de\u0161avanja 1848\/49. godine, a njegov sin Ferdinand je dva puta biran za gradona\u010delnika \u2013 1904. i 1910. godine. Bra\u0107a Rister su tako\u0111e bili nosioci industrijskog razvoja, izgradiv\u0161i mlin i pivaru na parni pogon krajem XIX veka.<\/p>\n
<\/p>\n
Danas ova ku\u0107a, iako u modernoj upotrebi, svedo\u010di o razvoju gra\u0111anskog dru\u0161tva, privrede i politike u Rumi tokom vi\u0161e od dva veka.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732987184{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5250,5248,5252″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn u Rumi<\/strong><\/span><\/h6>\nSpomen-ku\u0107a velike srpske nau\u010dnice<\/strong><\/span><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n\n <\/p>\n
Mileva Mari\u0107 Ajn\u0161tajn, ro\u0111ena 1875. godine u Titelu, bila je prva \u017eena iz Srbije koja je upisala studije fizike i matematike na presti\u017enom Politehni\u010dkom institutu u Cirihu. \u017dena koja je svojim intelektom, uporno\u0161\u0107u i stra\u0161\u0107u za nauku pomerala granice u vremenu kada \u017eenama obrazovanje gotovo da nije bilo dostupno.<\/p>\n
<\/p>\n
Manje je poznato da je porodica Mari\u0107 jedno vreme \u017eivela i u Rumi. Upravo tu, u jednoj ku\u0107i u blizini centra grada, Mileva je provodila deo svoje mladosti.<\/p>\n
<\/p>\n
U toku su radovi da ova ku\u0107a bude obnovljena i pretvorena u spomen-ku\u0107u Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn. Ideja je da se prostor rekonstrui\u0161e u autenti\u010dnom duhu kraja 19. i po\u010detka 20. veka, kada je Mileva \u017eivela i \u0161kolovala se. Planira se da enterijer bude ure\u0111en kao mali muzejski prostor, sa postavkom posve\u0107enom Milevinom \u017eivotu, radu, \u0161kolovanju, korespondenciji sa Ajn\u0161tajnom, kao i borbi za priznanje u svetu nauke.<\/p>\n
<\/p>\n
Spomen-ku\u0107a bi imala vi\u0161e funkcija. Pored stalne postavke, u planu su i organizacija nau\u010dnih radionica za decu i mlade, predavanja, tematske izlo\u017ebe, kao i posete turista i istra\u017eiva\u010da. Tako\u0111e se razmatra saradnja sa muzejima i institutima u Srbiji, \u0160vajcarskoj i Nema\u010dkoj, kako bi se stvorila \u017eiva, me\u0111unarodna mre\u017ea koja neguje nasle\u0111e Mileve Mari\u0107.<\/p>\n
<\/p>\n
Simbolika ove spomen-ku\u0107e prevazilazi lokalne granice. Ona bi bila i mesto se\u0107anja, ali i sna\u017ena poruka \u2013 da Srbija pamti i po\u0161tuje \u017eene koje su menjale svet. U vremenu kada se sve vi\u0161e govori o ravnopravnosti i nau\u010dnim dostignu\u0107ima \u017eena, ku\u0107a Mileve Mari\u0107 u Rumi postaje svojevrsni svetionik budu\u0107im generacijama \u2013 primer da se znanje, vizija i hrabrost uvek isplate, bez obzira na prepreke.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
Ruma ovim projektom dobija ne samo kulturno-istorijski dragulj, ve\u0107 i va\u017ean edukativni i turisti\u010dki centar. Lokalna zajednica, uz podr\u0161ku dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih fondova, \u0107e obnovom ove ku\u0107e stvoriti mesto koje ne samo da \u010duva uspomenu na Milevu Mari\u0107, ve\u0107 i inspiri\u0161e nove Mileve me\u0111u nama.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732998056{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_single_image image=“5264″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nZgrada Magistrata<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na jugozapadnom uglu raskrsnice ulica \u017delezni\u010dke i JNA, nalazi se nekada\u0161nja op\u0161tinska zgrada \u2013 Magistrat, jedan od najstarijih sa\u010duvanih javnih objekata u Rumi. Izgra\u0111ena oko 1837. godine, ova zgrada predstavlja zna\u010dajan spomenik administrativne i arhitektonske istorije grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Magistrat je prizemni objekat izdu\u017eene pravougaone osnove, pa\u017eljivo postavljen uz uli\u010dne frontove obeju ulica, sa dve simetri\u010dno obra\u0111ene fasade. Karakteri\u0161e ga jasno izveden ritam fasadnih otvora i izuzetno retka forma ulaznog portala, jedinstvena za Rumu. Dvanaest prozora, raspore\u0111enih u tri grupe od po \u010detiri, postavljeni su izme\u0111u dva horizontalna kordonska venca koji uokviruju obe fasade. Iznad svakog prozora nalaze se polukru\u017ene lunete, jednostavno profilisane, u \u0161irini samih prozora.<\/p>\n
<\/p>\n
Posebnu arhitektonsku vrednost predstavlja centralno pozicioniran ulazni portal na glavnoj fasadi. Oblikovan je u stilu klasi\u010dnog anti\u010dkog hrama, sa \u0161est dorskih stubova sme\u0161tenih izme\u0111u dva masivna pilastra. Stubovi nose \u0161iroku arhitravnu gredu i monumentalan, nenakit\u0107en timpanon, \u0161to \u010ditavom ulazu daje sve\u010dan i dostojanstven izgled.<\/p>\n
<\/p>\n
Uprkos odre\u0111enim tehni\u010dkim intervencijama tokom duge istorije kori\u0161\u0107enja, zgrada je u velikoj meri zadr\u017eala svoju prvobitnu autenti\u010dnost. Bila je u funkciji op\u0161tinske uprave skoro 150 godina \u2013 od izgradnje do Drugog svetskog rata, a zatim i tokom prvih posleratnih decenija, sve do pedesetih godina 20. veka, kada je izgra\u0111ena nova zgrada Op\u0161tine na uglu ulica Glavne i 27. oktobra.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732919800{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5267,5269,5271″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nDom narodnog Zdravlja<\/strong><\/span><\/h6>\n<\/div>\n <\/p>\n
\nKontinuitet javne zdravstvene za\u0161tite u Rumi, zapo\u010det jo\u0161 u drugoj polovini 19. veka, nastavljen je 1930. godine osnivanjem i izgradnjom Doma narodnog zdravlja. Izgradnja ovog objekta po\u010dela je godinu dana ranije na placu u Glavnoj ulici, izme\u0111u Nema\u010dke \u0161kole i Op\u0161tinskog parka (danas poznatog kao Stari park). Sredstva su obezbe\u0111ena zajedni\u010dkim ulaganjem Rokfelerove fondacije i Op\u0161tine Ruma.<\/p>\n
<\/p>\n
Dom u Rumi bio je 24. u tada\u0161njoj Jugoslaviji i tek drugi u Vojvodini (nakon zrenjaninskog), \u0161to svedo\u010di o njegovoj zna\u010dajnoj ulozi u razvoju zdravstvene mre\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n
Zgrada je bila manjih dimenzija, dvospratna, izvedena u stilu umerene secesije. Osnova objekta je pribli\u017eno kvadratna, sa ure\u0111enim vrtom ispred i bogatim zelenilom koje ga je okru\u017eivalo. Fasada je bila trodelna, sa centralnim rizalitom kao dominantnim arhitektonskim elementom, izme\u0111u dva simetri\u010dno raspore\u0111ena bo\u010dna krila. U prizemlju su se nalazila dvokrilna ulazna vrata, sa po jednim uskim vertikalnim prozorom sa obe strane. Iznad, na spratu, sme\u0161ten je trookrilni prozor u polukru\u017enoj luneti koja prati njegov oblik. Centralni deo zavr\u0161avao se jednostavno profilisanom atikom. Bo\u010dna krila imala su po jedan veliki prozor u obe zone, ukra\u0161ena samo vencima i plitkom balustradom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na\u017ealost, promenom namene sedamdesetih godina pro\u0161log veka i dogradnjom trema sa terasama, stilski pa\u017eljivo projektovana fasada je u velikoj meri naru\u0161ena.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\nZdravstvena slu\u017eba u Rumi tokom 20. veka<\/strong><\/span><\/h5>\n<\/div>\n<\/div>\n <\/p>\n
\n\n <\/p>\n
Na redovnoj sednici trgovinskog zastupstva 1930. godine usvojen je Statut o ure\u0111enju zdravstvene slu\u017ebe op\u0161tine Ruma, kojim je definisano funkcionisanje samostalne zdravstvene stanice. Prema njemu, osnovno osoblje \u010dinili su: op\u0161tinski lekar, bolni\u010dar, sestre pomo\u0107nice i dve kvalifikovane babice.<\/p>\n
<\/p>\n
Op\u0161tina je imala obavezu da finansira le\u010denje siroma\u0161nih stanovnika u bolnici, dok je ostale gra\u0111ane lekar le\u010dio po utvr\u0111enom cenovniku.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema izve\u0161taju Gradskog poglavarstva, Ruma je 1941. godine, na 13.398 stanovnika, imala slede\u0107i zdravstveni kadar: dva dr\u017eavna i jednog op\u0161tinskog lekara, jednog lekara u op\u0161tinskoj upravi, pet privatnih lekara, tri zubara i tri zubotehni\u010dara, jednog nediplomiranog lekara, jednog bolni\u010dara, pet babica i pet pripadnika ostalog medicinskog osoblja.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u lekarima koji su obele\u017eili period izme\u0111u dva svetska rata bili su: Ljudevit Dedouh, Du\u0161an Dima, Mavro Fi\u0161er, Vilim Libi\u0161, \u0110or\u0111e Maksimovi\u0107, Jovan Mi\u0161kovi\u0107, Dragan Peter, Du\u0161an Petrovi\u0107, Slavko Rehnicer, Vasa Vukadinovi\u0107, Stevan Suvajd\u017ei\u0107, Svetolik Malenkovi\u0107, Aleksandar \u0106irilovi\u0107, Franc Koh i Stanko Menges.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734414728{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5276,5278,5280″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nHotel Orao
\n<\/span><\/strong>Vila Hit \u2013 Nasle\u0111e starog hotela \u201eOrao\u201c, u srcu Rume<\/strong><\/h6>\n <\/p>\n
U samom centru Rume, u glavnoj pe\u0161a\u010dkoj zoni, nalazi se Vila Hit \u2013 mesto koje spaja vi\u0161e od jednog veka tradicije ugostiteljstva sa savremenim komforom.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova impozantna zgrada, jedna od najstarijih u gradu, po\u010detkom XIX veka bila je \u010duvena vlastelinska kr\u010dma i po\u0161tanska stanica. Poznata pod imenom \u201eKod orla\u201c, pru\u017eala je odmor putnicima, konjani\u010dkim po\u0161tama i trgovcima koji su prolazili kroz Rumu.<\/p>\n
<\/p>\n
Na prelazu iz XIX u XX vek, ovaj objekat dobija sprat i postaje hotel sa restoranom u prizemlju. Izme\u0111u dva svetska rata, hotel \u201eAdler\u201c (nem. \u201eOrao\u201c) prolazi kroz zna\u010dajnu rekonstrukciju \u2013 dogra\u0111uje se jo\u0161 jedan sprat, krov dobija mansardnu formu, postavlja se balkon sa zidanom balustradom, a fasada se ukra\u0161ava u duhu secesije. Hotel je tada postao jedno od najreprezentativnijih mesta u Rumi, simbol urbanog razvoja i prosperiteta.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\n\n <\/p>\n
Iako je tokom decenija menjao funkcije, duh ugostiteljstva nikada nije napustio ovu zgradu. U prvoj deceniji XXI veka izvedena je temeljna rekonstrukcija \u2013 obnovljena je fasada, unapre\u0111ena konstrukcija, ali je zadr\u017ean originalni balkon kao podse\u0107anje na bogatstvo prethodnih vremena.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas, u zgradi nekada\u0161njeg hotela \u201eOrao\u201c, deluje Vila Hit, koja sa po\u0161tovanjem neguje tradiciju stare Rume. Sa svojim moderno ure\u0111enim apartmanima i nenametljivom elegancijom, Vila Hit je idealno mesto za boravak \u2013 bilo da ste u poseti Rumi poslovno ili turisti\u010dki.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n<\/div>\n
\n\n <\/p>\n
Sa praga Vile mo\u017eete zakora\u010diti u istoriju, ali i u\u017eivati u savremenim sadr\u017eajima grada \u2013 od Gradskog trga, muzeja i Kulturnog centra, do restorana i parkovskih zona.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734428176{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5285,5287,5289″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text] Ku\u0107a Nikolajevi\u0107 Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-5198","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5198"}],"version-history":[{"count":64,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5481,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions\/5481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Ku\u0107a dr Rehnicera<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Uz rub Malog parka nalazi se nekada\u0161nja ku\u0107a dr Rehnicera, spratna stambeno \u2013 poslovna zgrada koja svojom jednostavno\u0161\u0107u i uzdr\u017eano\u0161\u0107u ne privla\u010di puno pa\u017enje posmatra\u010da.
\nIzgra\u0111ena je 1939. godine.
\nVlasnik ku\u0107e bio je dr Slavko Rehnicer, koji se na studijama u Be\u010du sprijateljio sa Adolfom Losom, be\u010dkim arhitektom, koji je kao svadbeni poklon dr Rehniceru uradio fasadu ovog stambeno \u2013 poslovnog objekta. Na levoj strani prizemlja su jednostavna pravougaona dvokrilna vrata, u sredini veliki trokrilni prozor bez ukrasa, a na desnoj strani \u0161iroki \u010detvorokrilni prozor.<\/p>\n
<\/p>\n
U zoni sprata, iznad ovog, je identi\u010dan prozor i izme\u0111u njih, kao gotovo jedina dekoracija, reljefni \u010detvorostruki koncentri\u010dni osmougaoni \u0161tit. Zgrada je o\u010duvana i od Drugog svetskog rata je u razli\u010ditim javnim funkcijama.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734203896{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_single_image image=“5298″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Rister<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na uglu Glavne i Orlovi\u0107eve ulice, preko puta \u010duvene Kingove ku\u0107e, nalazi se jedna od najreprezentativnijih gra\u0111anskih zgrada u centru Rume \u2013 ku\u0107a porodice Rister. Ova spratna zgrada jednostavne, ali elegantne fasade bez ukrasa, predstavlja zna\u010dajno istorijsko i arhitektonsko nasle\u0111e grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Prvobitno je pripadala zanatskoj nema\u010dkoj porodici Rup, od kojih je Johan Urlih Rup bio prvi pivar u Rumi, vlasnik pivarske vodenice na Kudo\u0161u iz 1791. godine. Kroz porodi\u010dne veze, vlasni\u0161tvo prelazi na porodicu Rister, koja je nastavila pivarsku tradiciju i bila aktivna u trgovini i javnom \u017eivotu grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Porodica Rister nadogra\u0111uje ku\u0107u podigav\u0161i jo\u0161 jedan sprat, \u010dime je ona postala najve\u0107a gra\u0111anska ku\u0107a u centru grada. U prizemlju se nalazio poslovni prostor, dok je na spratu bio stambeni deo. Izme\u0111u dva svetska rata, na prvom spratu nalazila se Nema\u010dka banka. Posle Drugog svetskog rata, ku\u0107a je nacionalizovana \u2013 prizemlje je zadr\u017ealo trgova\u010dku funkciju, a sprat je preure\u0111en za stanovanje.<\/p>\n
<\/p>\n
\u010clanovi porodice Rister ostavili su dubok trag u politi\u010dkom i dru\u0161tvenom \u017eivotu Rume. Karl (Dragutin) Rister predvodio je Narodni odbor tokom revolucionarnih de\u0161avanja 1848\/49. godine, a njegov sin Ferdinand je dva puta biran za gradona\u010delnika \u2013 1904. i 1910. godine. Bra\u0107a Rister su tako\u0111e bili nosioci industrijskog razvoja, izgradiv\u0161i mlin i pivaru na parni pogon krajem XIX veka.<\/p>\n
<\/p>\n
Danas ova ku\u0107a, iako u modernoj upotrebi, svedo\u010di o razvoju gra\u0111anskog dru\u0161tva, privrede i politike u Rumi tokom vi\u0161e od dva veka.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732987184{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5250,5248,5252″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn u Rumi<\/strong><\/span><\/h6>\nSpomen-ku\u0107a velike srpske nau\u010dnice<\/strong><\/span><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n\n <\/p>\n
Mileva Mari\u0107 Ajn\u0161tajn, ro\u0111ena 1875. godine u Titelu, bila je prva \u017eena iz Srbije koja je upisala studije fizike i matematike na presti\u017enom Politehni\u010dkom institutu u Cirihu. \u017dena koja je svojim intelektom, uporno\u0161\u0107u i stra\u0161\u0107u za nauku pomerala granice u vremenu kada \u017eenama obrazovanje gotovo da nije bilo dostupno.<\/p>\n
<\/p>\n
Manje je poznato da je porodica Mari\u0107 jedno vreme \u017eivela i u Rumi. Upravo tu, u jednoj ku\u0107i u blizini centra grada, Mileva je provodila deo svoje mladosti.<\/p>\n
<\/p>\n
U toku su radovi da ova ku\u0107a bude obnovljena i pretvorena u spomen-ku\u0107u Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn. Ideja je da se prostor rekonstrui\u0161e u autenti\u010dnom duhu kraja 19. i po\u010detka 20. veka, kada je Mileva \u017eivela i \u0161kolovala se. Planira se da enterijer bude ure\u0111en kao mali muzejski prostor, sa postavkom posve\u0107enom Milevinom \u017eivotu, radu, \u0161kolovanju, korespondenciji sa Ajn\u0161tajnom, kao i borbi za priznanje u svetu nauke.<\/p>\n
<\/p>\n
Spomen-ku\u0107a bi imala vi\u0161e funkcija. Pored stalne postavke, u planu su i organizacija nau\u010dnih radionica za decu i mlade, predavanja, tematske izlo\u017ebe, kao i posete turista i istra\u017eiva\u010da. Tako\u0111e se razmatra saradnja sa muzejima i institutima u Srbiji, \u0160vajcarskoj i Nema\u010dkoj, kako bi se stvorila \u017eiva, me\u0111unarodna mre\u017ea koja neguje nasle\u0111e Mileve Mari\u0107.<\/p>\n
<\/p>\n
Simbolika ove spomen-ku\u0107e prevazilazi lokalne granice. Ona bi bila i mesto se\u0107anja, ali i sna\u017ena poruka \u2013 da Srbija pamti i po\u0161tuje \u017eene koje su menjale svet. U vremenu kada se sve vi\u0161e govori o ravnopravnosti i nau\u010dnim dostignu\u0107ima \u017eena, ku\u0107a Mileve Mari\u0107 u Rumi postaje svojevrsni svetionik budu\u0107im generacijama \u2013 primer da se znanje, vizija i hrabrost uvek isplate, bez obzira na prepreke.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
Ruma ovim projektom dobija ne samo kulturno-istorijski dragulj, ve\u0107 i va\u017ean edukativni i turisti\u010dki centar. Lokalna zajednica, uz podr\u0161ku dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih fondova, \u0107e obnovom ove ku\u0107e stvoriti mesto koje ne samo da \u010duva uspomenu na Milevu Mari\u0107, ve\u0107 i inspiri\u0161e nove Mileve me\u0111u nama.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732998056{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_single_image image=“5264″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nZgrada Magistrata<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na jugozapadnom uglu raskrsnice ulica \u017delezni\u010dke i JNA, nalazi se nekada\u0161nja op\u0161tinska zgrada \u2013 Magistrat, jedan od najstarijih sa\u010duvanih javnih objekata u Rumi. Izgra\u0111ena oko 1837. godine, ova zgrada predstavlja zna\u010dajan spomenik administrativne i arhitektonske istorije grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Magistrat je prizemni objekat izdu\u017eene pravougaone osnove, pa\u017eljivo postavljen uz uli\u010dne frontove obeju ulica, sa dve simetri\u010dno obra\u0111ene fasade. Karakteri\u0161e ga jasno izveden ritam fasadnih otvora i izuzetno retka forma ulaznog portala, jedinstvena za Rumu. Dvanaest prozora, raspore\u0111enih u tri grupe od po \u010detiri, postavljeni su izme\u0111u dva horizontalna kordonska venca koji uokviruju obe fasade. Iznad svakog prozora nalaze se polukru\u017ene lunete, jednostavno profilisane, u \u0161irini samih prozora.<\/p>\n
<\/p>\n
Posebnu arhitektonsku vrednost predstavlja centralno pozicioniran ulazni portal na glavnoj fasadi. Oblikovan je u stilu klasi\u010dnog anti\u010dkog hrama, sa \u0161est dorskih stubova sme\u0161tenih izme\u0111u dva masivna pilastra. Stubovi nose \u0161iroku arhitravnu gredu i monumentalan, nenakit\u0107en timpanon, \u0161to \u010ditavom ulazu daje sve\u010dan i dostojanstven izgled.<\/p>\n
<\/p>\n
Uprkos odre\u0111enim tehni\u010dkim intervencijama tokom duge istorije kori\u0161\u0107enja, zgrada je u velikoj meri zadr\u017eala svoju prvobitnu autenti\u010dnost. Bila je u funkciji op\u0161tinske uprave skoro 150 godina \u2013 od izgradnje do Drugog svetskog rata, a zatim i tokom prvih posleratnih decenija, sve do pedesetih godina 20. veka, kada je izgra\u0111ena nova zgrada Op\u0161tine na uglu ulica Glavne i 27. oktobra.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732919800{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5267,5269,5271″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nDom narodnog Zdravlja<\/strong><\/span><\/h6>\n<\/div>\n <\/p>\n
\nKontinuitet javne zdravstvene za\u0161tite u Rumi, zapo\u010det jo\u0161 u drugoj polovini 19. veka, nastavljen je 1930. godine osnivanjem i izgradnjom Doma narodnog zdravlja. Izgradnja ovog objekta po\u010dela je godinu dana ranije na placu u Glavnoj ulici, izme\u0111u Nema\u010dke \u0161kole i Op\u0161tinskog parka (danas poznatog kao Stari park). Sredstva su obezbe\u0111ena zajedni\u010dkim ulaganjem Rokfelerove fondacije i Op\u0161tine Ruma.<\/p>\n
<\/p>\n
Dom u Rumi bio je 24. u tada\u0161njoj Jugoslaviji i tek drugi u Vojvodini (nakon zrenjaninskog), \u0161to svedo\u010di o njegovoj zna\u010dajnoj ulozi u razvoju zdravstvene mre\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n
Zgrada je bila manjih dimenzija, dvospratna, izvedena u stilu umerene secesije. Osnova objekta je pribli\u017eno kvadratna, sa ure\u0111enim vrtom ispred i bogatim zelenilom koje ga je okru\u017eivalo. Fasada je bila trodelna, sa centralnim rizalitom kao dominantnim arhitektonskim elementom, izme\u0111u dva simetri\u010dno raspore\u0111ena bo\u010dna krila. U prizemlju su se nalazila dvokrilna ulazna vrata, sa po jednim uskim vertikalnim prozorom sa obe strane. Iznad, na spratu, sme\u0161ten je trookrilni prozor u polukru\u017enoj luneti koja prati njegov oblik. Centralni deo zavr\u0161avao se jednostavno profilisanom atikom. Bo\u010dna krila imala su po jedan veliki prozor u obe zone, ukra\u0161ena samo vencima i plitkom balustradom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na\u017ealost, promenom namene sedamdesetih godina pro\u0161log veka i dogradnjom trema sa terasama, stilski pa\u017eljivo projektovana fasada je u velikoj meri naru\u0161ena.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\nZdravstvena slu\u017eba u Rumi tokom 20. veka<\/strong><\/span><\/h5>\n<\/div>\n<\/div>\n <\/p>\n
\n\n <\/p>\n
Na redovnoj sednici trgovinskog zastupstva 1930. godine usvojen je Statut o ure\u0111enju zdravstvene slu\u017ebe op\u0161tine Ruma, kojim je definisano funkcionisanje samostalne zdravstvene stanice. Prema njemu, osnovno osoblje \u010dinili su: op\u0161tinski lekar, bolni\u010dar, sestre pomo\u0107nice i dve kvalifikovane babice.<\/p>\n
<\/p>\n
Op\u0161tina je imala obavezu da finansira le\u010denje siroma\u0161nih stanovnika u bolnici, dok je ostale gra\u0111ane lekar le\u010dio po utvr\u0111enom cenovniku.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema izve\u0161taju Gradskog poglavarstva, Ruma je 1941. godine, na 13.398 stanovnika, imala slede\u0107i zdravstveni kadar: dva dr\u017eavna i jednog op\u0161tinskog lekara, jednog lekara u op\u0161tinskoj upravi, pet privatnih lekara, tri zubara i tri zubotehni\u010dara, jednog nediplomiranog lekara, jednog bolni\u010dara, pet babica i pet pripadnika ostalog medicinskog osoblja.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u lekarima koji su obele\u017eili period izme\u0111u dva svetska rata bili su: Ljudevit Dedouh, Du\u0161an Dima, Mavro Fi\u0161er, Vilim Libi\u0161, \u0110or\u0111e Maksimovi\u0107, Jovan Mi\u0161kovi\u0107, Dragan Peter, Du\u0161an Petrovi\u0107, Slavko Rehnicer, Vasa Vukadinovi\u0107, Stevan Suvajd\u017ei\u0107, Svetolik Malenkovi\u0107, Aleksandar \u0106irilovi\u0107, Franc Koh i Stanko Menges.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734414728{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5276,5278,5280″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nHotel Orao
\n<\/span><\/strong>Vila Hit \u2013 Nasle\u0111e starog hotela \u201eOrao\u201c, u srcu Rume<\/strong><\/h6>\n <\/p>\n
U samom centru Rume, u glavnoj pe\u0161a\u010dkoj zoni, nalazi se Vila Hit \u2013 mesto koje spaja vi\u0161e od jednog veka tradicije ugostiteljstva sa savremenim komforom.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova impozantna zgrada, jedna od najstarijih u gradu, po\u010detkom XIX veka bila je \u010duvena vlastelinska kr\u010dma i po\u0161tanska stanica. Poznata pod imenom \u201eKod orla\u201c, pru\u017eala je odmor putnicima, konjani\u010dkim po\u0161tama i trgovcima koji su prolazili kroz Rumu.<\/p>\n
<\/p>\n
Na prelazu iz XIX u XX vek, ovaj objekat dobija sprat i postaje hotel sa restoranom u prizemlju. Izme\u0111u dva svetska rata, hotel \u201eAdler\u201c (nem. \u201eOrao\u201c) prolazi kroz zna\u010dajnu rekonstrukciju \u2013 dogra\u0111uje se jo\u0161 jedan sprat, krov dobija mansardnu formu, postavlja se balkon sa zidanom balustradom, a fasada se ukra\u0161ava u duhu secesije. Hotel je tada postao jedno od najreprezentativnijih mesta u Rumi, simbol urbanog razvoja i prosperiteta.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\n\n <\/p>\n
Iako je tokom decenija menjao funkcije, duh ugostiteljstva nikada nije napustio ovu zgradu. U prvoj deceniji XXI veka izvedena je temeljna rekonstrukcija \u2013 obnovljena je fasada, unapre\u0111ena konstrukcija, ali je zadr\u017ean originalni balkon kao podse\u0107anje na bogatstvo prethodnih vremena.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas, u zgradi nekada\u0161njeg hotela \u201eOrao\u201c, deluje Vila Hit, koja sa po\u0161tovanjem neguje tradiciju stare Rume. Sa svojim moderno ure\u0111enim apartmanima i nenametljivom elegancijom, Vila Hit je idealno mesto za boravak \u2013 bilo da ste u poseti Rumi poslovno ili turisti\u010dki.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n<\/div>\n
\n\n <\/p>\n
Sa praga Vile mo\u017eete zakora\u010diti u istoriju, ali i u\u017eivati u savremenim sadr\u017eajima grada \u2013 od Gradskog trga, muzeja i Kulturnog centra, do restorana i parkovskih zona.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734428176{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5285,5287,5289″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text] Ku\u0107a Nikolajevi\u0107 Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-5198","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5198"}],"version-history":[{"count":64,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5481,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions\/5481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nIzgra\u0111ena je 1939. godine.
\nVlasnik ku\u0107e bio je dr Slavko Rehnicer, koji se na studijama u Be\u010du sprijateljio sa Adolfom Losom, be\u010dkim arhitektom, koji je kao svadbeni poklon dr Rehniceru uradio fasadu ovog stambeno \u2013 poslovnog objekta. Na levoj strani prizemlja su jednostavna pravougaona dvokrilna vrata, u sredini veliki trokrilni prozor bez ukrasa, a na desnoj strani \u0161iroki \u010detvorokrilni prozor.<\/p>\n
Ku\u0107a Rister<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na uglu Glavne i Orlovi\u0107eve ulice, preko puta \u010duvene Kingove ku\u0107e, nalazi se jedna od najreprezentativnijih gra\u0111anskih zgrada u centru Rume \u2013 ku\u0107a porodice Rister. Ova spratna zgrada jednostavne, ali elegantne fasade bez ukrasa, predstavlja zna\u010dajno istorijsko i arhitektonsko nasle\u0111e grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Prvobitno je pripadala zanatskoj nema\u010dkoj porodici Rup, od kojih je Johan Urlih Rup bio prvi pivar u Rumi, vlasnik pivarske vodenice na Kudo\u0161u iz 1791. godine. Kroz porodi\u010dne veze, vlasni\u0161tvo prelazi na porodicu Rister, koja je nastavila pivarsku tradiciju i bila aktivna u trgovini i javnom \u017eivotu grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Porodica Rister nadogra\u0111uje ku\u0107u podigav\u0161i jo\u0161 jedan sprat, \u010dime je ona postala najve\u0107a gra\u0111anska ku\u0107a u centru grada. U prizemlju se nalazio poslovni prostor, dok je na spratu bio stambeni deo. Izme\u0111u dva svetska rata, na prvom spratu nalazila se Nema\u010dka banka. Posle Drugog svetskog rata, ku\u0107a je nacionalizovana \u2013 prizemlje je zadr\u017ealo trgova\u010dku funkciju, a sprat je preure\u0111en za stanovanje.<\/p>\n
<\/p>\n
\u010clanovi porodice Rister ostavili su dubok trag u politi\u010dkom i dru\u0161tvenom \u017eivotu Rume. Karl (Dragutin) Rister predvodio je Narodni odbor tokom revolucionarnih de\u0161avanja 1848\/49. godine, a njegov sin Ferdinand je dva puta biran za gradona\u010delnika \u2013 1904. i 1910. godine. Bra\u0107a Rister su tako\u0111e bili nosioci industrijskog razvoja, izgradiv\u0161i mlin i pivaru na parni pogon krajem XIX veka.<\/p>\n
<\/p>\n
Danas ova ku\u0107a, iako u modernoj upotrebi, svedo\u010di o razvoju gra\u0111anskog dru\u0161tva, privrede i politike u Rumi tokom vi\u0161e od dva veka.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732987184{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5250,5248,5252″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nKu\u0107a Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn u Rumi<\/strong><\/span><\/h6>\nSpomen-ku\u0107a velike srpske nau\u010dnice<\/strong><\/span><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n\n <\/p>\n
Mileva Mari\u0107 Ajn\u0161tajn, ro\u0111ena 1875. godine u Titelu, bila je prva \u017eena iz Srbije koja je upisala studije fizike i matematike na presti\u017enom Politehni\u010dkom institutu u Cirihu. \u017dena koja je svojim intelektom, uporno\u0161\u0107u i stra\u0161\u0107u za nauku pomerala granice u vremenu kada \u017eenama obrazovanje gotovo da nije bilo dostupno.<\/p>\n
<\/p>\n
Manje je poznato da je porodica Mari\u0107 jedno vreme \u017eivela i u Rumi. Upravo tu, u jednoj ku\u0107i u blizini centra grada, Mileva je provodila deo svoje mladosti.<\/p>\n
<\/p>\n
U toku su radovi da ova ku\u0107a bude obnovljena i pretvorena u spomen-ku\u0107u Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn. Ideja je da se prostor rekonstrui\u0161e u autenti\u010dnom duhu kraja 19. i po\u010detka 20. veka, kada je Mileva \u017eivela i \u0161kolovala se. Planira se da enterijer bude ure\u0111en kao mali muzejski prostor, sa postavkom posve\u0107enom Milevinom \u017eivotu, radu, \u0161kolovanju, korespondenciji sa Ajn\u0161tajnom, kao i borbi za priznanje u svetu nauke.<\/p>\n
<\/p>\n
Spomen-ku\u0107a bi imala vi\u0161e funkcija. Pored stalne postavke, u planu su i organizacija nau\u010dnih radionica za decu i mlade, predavanja, tematske izlo\u017ebe, kao i posete turista i istra\u017eiva\u010da. Tako\u0111e se razmatra saradnja sa muzejima i institutima u Srbiji, \u0160vajcarskoj i Nema\u010dkoj, kako bi se stvorila \u017eiva, me\u0111unarodna mre\u017ea koja neguje nasle\u0111e Mileve Mari\u0107.<\/p>\n
<\/p>\n
Simbolika ove spomen-ku\u0107e prevazilazi lokalne granice. Ona bi bila i mesto se\u0107anja, ali i sna\u017ena poruka \u2013 da Srbija pamti i po\u0161tuje \u017eene koje su menjale svet. U vremenu kada se sve vi\u0161e govori o ravnopravnosti i nau\u010dnim dostignu\u0107ima \u017eena, ku\u0107a Mileve Mari\u0107 u Rumi postaje svojevrsni svetionik budu\u0107im generacijama \u2013 primer da se znanje, vizija i hrabrost uvek isplate, bez obzira na prepreke.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
Ruma ovim projektom dobija ne samo kulturno-istorijski dragulj, ve\u0107 i va\u017ean edukativni i turisti\u010dki centar. Lokalna zajednica, uz podr\u0161ku dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih fondova, \u0107e obnovom ove ku\u0107e stvoriti mesto koje ne samo da \u010duva uspomenu na Milevu Mari\u0107, ve\u0107 i inspiri\u0161e nove Mileve me\u0111u nama.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732998056{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_single_image image=“5264″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nZgrada Magistrata<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na jugozapadnom uglu raskrsnice ulica \u017delezni\u010dke i JNA, nalazi se nekada\u0161nja op\u0161tinska zgrada \u2013 Magistrat, jedan od najstarijih sa\u010duvanih javnih objekata u Rumi. Izgra\u0111ena oko 1837. godine, ova zgrada predstavlja zna\u010dajan spomenik administrativne i arhitektonske istorije grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Magistrat je prizemni objekat izdu\u017eene pravougaone osnove, pa\u017eljivo postavljen uz uli\u010dne frontove obeju ulica, sa dve simetri\u010dno obra\u0111ene fasade. Karakteri\u0161e ga jasno izveden ritam fasadnih otvora i izuzetno retka forma ulaznog portala, jedinstvena za Rumu. Dvanaest prozora, raspore\u0111enih u tri grupe od po \u010detiri, postavljeni su izme\u0111u dva horizontalna kordonska venca koji uokviruju obe fasade. Iznad svakog prozora nalaze se polukru\u017ene lunete, jednostavno profilisane, u \u0161irini samih prozora.<\/p>\n
<\/p>\n
Posebnu arhitektonsku vrednost predstavlja centralno pozicioniran ulazni portal na glavnoj fasadi. Oblikovan je u stilu klasi\u010dnog anti\u010dkog hrama, sa \u0161est dorskih stubova sme\u0161tenih izme\u0111u dva masivna pilastra. Stubovi nose \u0161iroku arhitravnu gredu i monumentalan, nenakit\u0107en timpanon, \u0161to \u010ditavom ulazu daje sve\u010dan i dostojanstven izgled.<\/p>\n
<\/p>\n
Uprkos odre\u0111enim tehni\u010dkim intervencijama tokom duge istorije kori\u0161\u0107enja, zgrada je u velikoj meri zadr\u017eala svoju prvobitnu autenti\u010dnost. Bila je u funkciji op\u0161tinske uprave skoro 150 godina \u2013 od izgradnje do Drugog svetskog rata, a zatim i tokom prvih posleratnih decenija, sve do pedesetih godina 20. veka, kada je izgra\u0111ena nova zgrada Op\u0161tine na uglu ulica Glavne i 27. oktobra.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732919800{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5267,5269,5271″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nDom narodnog Zdravlja<\/strong><\/span><\/h6>\n<\/div>\n <\/p>\n
\nKontinuitet javne zdravstvene za\u0161tite u Rumi, zapo\u010det jo\u0161 u drugoj polovini 19. veka, nastavljen je 1930. godine osnivanjem i izgradnjom Doma narodnog zdravlja. Izgradnja ovog objekta po\u010dela je godinu dana ranije na placu u Glavnoj ulici, izme\u0111u Nema\u010dke \u0161kole i Op\u0161tinskog parka (danas poznatog kao Stari park). Sredstva su obezbe\u0111ena zajedni\u010dkim ulaganjem Rokfelerove fondacije i Op\u0161tine Ruma.<\/p>\n
<\/p>\n
Dom u Rumi bio je 24. u tada\u0161njoj Jugoslaviji i tek drugi u Vojvodini (nakon zrenjaninskog), \u0161to svedo\u010di o njegovoj zna\u010dajnoj ulozi u razvoju zdravstvene mre\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n
Zgrada je bila manjih dimenzija, dvospratna, izvedena u stilu umerene secesije. Osnova objekta je pribli\u017eno kvadratna, sa ure\u0111enim vrtom ispred i bogatim zelenilom koje ga je okru\u017eivalo. Fasada je bila trodelna, sa centralnim rizalitom kao dominantnim arhitektonskim elementom, izme\u0111u dva simetri\u010dno raspore\u0111ena bo\u010dna krila. U prizemlju su se nalazila dvokrilna ulazna vrata, sa po jednim uskim vertikalnim prozorom sa obe strane. Iznad, na spratu, sme\u0161ten je trookrilni prozor u polukru\u017enoj luneti koja prati njegov oblik. Centralni deo zavr\u0161avao se jednostavno profilisanom atikom. Bo\u010dna krila imala su po jedan veliki prozor u obe zone, ukra\u0161ena samo vencima i plitkom balustradom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na\u017ealost, promenom namene sedamdesetih godina pro\u0161log veka i dogradnjom trema sa terasama, stilski pa\u017eljivo projektovana fasada je u velikoj meri naru\u0161ena.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\nZdravstvena slu\u017eba u Rumi tokom 20. veka<\/strong><\/span><\/h5>\n<\/div>\n<\/div>\n <\/p>\n
\n\n <\/p>\n
Na redovnoj sednici trgovinskog zastupstva 1930. godine usvojen je Statut o ure\u0111enju zdravstvene slu\u017ebe op\u0161tine Ruma, kojim je definisano funkcionisanje samostalne zdravstvene stanice. Prema njemu, osnovno osoblje \u010dinili su: op\u0161tinski lekar, bolni\u010dar, sestre pomo\u0107nice i dve kvalifikovane babice.<\/p>\n
<\/p>\n
Op\u0161tina je imala obavezu da finansira le\u010denje siroma\u0161nih stanovnika u bolnici, dok je ostale gra\u0111ane lekar le\u010dio po utvr\u0111enom cenovniku.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema izve\u0161taju Gradskog poglavarstva, Ruma je 1941. godine, na 13.398 stanovnika, imala slede\u0107i zdravstveni kadar: dva dr\u017eavna i jednog op\u0161tinskog lekara, jednog lekara u op\u0161tinskoj upravi, pet privatnih lekara, tri zubara i tri zubotehni\u010dara, jednog nediplomiranog lekara, jednog bolni\u010dara, pet babica i pet pripadnika ostalog medicinskog osoblja.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u lekarima koji su obele\u017eili period izme\u0111u dva svetska rata bili su: Ljudevit Dedouh, Du\u0161an Dima, Mavro Fi\u0161er, Vilim Libi\u0161, \u0110or\u0111e Maksimovi\u0107, Jovan Mi\u0161kovi\u0107, Dragan Peter, Du\u0161an Petrovi\u0107, Slavko Rehnicer, Vasa Vukadinovi\u0107, Stevan Suvajd\u017ei\u0107, Svetolik Malenkovi\u0107, Aleksandar \u0106irilovi\u0107, Franc Koh i Stanko Menges.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734414728{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5276,5278,5280″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nHotel Orao
\n<\/span><\/strong>Vila Hit \u2013 Nasle\u0111e starog hotela \u201eOrao\u201c, u srcu Rume<\/strong><\/h6>\n <\/p>\n
U samom centru Rume, u glavnoj pe\u0161a\u010dkoj zoni, nalazi se Vila Hit \u2013 mesto koje spaja vi\u0161e od jednog veka tradicije ugostiteljstva sa savremenim komforom.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova impozantna zgrada, jedna od najstarijih u gradu, po\u010detkom XIX veka bila je \u010duvena vlastelinska kr\u010dma i po\u0161tanska stanica. Poznata pod imenom \u201eKod orla\u201c, pru\u017eala je odmor putnicima, konjani\u010dkim po\u0161tama i trgovcima koji su prolazili kroz Rumu.<\/p>\n
<\/p>\n
Na prelazu iz XIX u XX vek, ovaj objekat dobija sprat i postaje hotel sa restoranom u prizemlju. Izme\u0111u dva svetska rata, hotel \u201eAdler\u201c (nem. \u201eOrao\u201c) prolazi kroz zna\u010dajnu rekonstrukciju \u2013 dogra\u0111uje se jo\u0161 jedan sprat, krov dobija mansardnu formu, postavlja se balkon sa zidanom balustradom, a fasada se ukra\u0161ava u duhu secesije. Hotel je tada postao jedno od najreprezentativnijih mesta u Rumi, simbol urbanog razvoja i prosperiteta.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\n\n <\/p>\n
Iako je tokom decenija menjao funkcije, duh ugostiteljstva nikada nije napustio ovu zgradu. U prvoj deceniji XXI veka izvedena je temeljna rekonstrukcija \u2013 obnovljena je fasada, unapre\u0111ena konstrukcija, ali je zadr\u017ean originalni balkon kao podse\u0107anje na bogatstvo prethodnih vremena.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas, u zgradi nekada\u0161njeg hotela \u201eOrao\u201c, deluje Vila Hit, koja sa po\u0161tovanjem neguje tradiciju stare Rume. Sa svojim moderno ure\u0111enim apartmanima i nenametljivom elegancijom, Vila Hit je idealno mesto za boravak \u2013 bilo da ste u poseti Rumi poslovno ili turisti\u010dki.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n<\/div>\n
\n\n <\/p>\n
Sa praga Vile mo\u017eete zakora\u010diti u istoriju, ali i u\u017eivati u savremenim sadr\u017eajima grada \u2013 od Gradskog trga, muzeja i Kulturnog centra, do restorana i parkovskih zona.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734428176{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5285,5287,5289″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text] Ku\u0107a Nikolajevi\u0107 Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-5198","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5198"}],"version-history":[{"count":64,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5481,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions\/5481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Ku\u0107a Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn u Rumi<\/strong><\/span><\/h6>\nSpomen-ku\u0107a velike srpske nau\u010dnice<\/strong><\/span><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n\n <\/p>\n
Mileva Mari\u0107 Ajn\u0161tajn, ro\u0111ena 1875. godine u Titelu, bila je prva \u017eena iz Srbije koja je upisala studije fizike i matematike na presti\u017enom Politehni\u010dkom institutu u Cirihu. \u017dena koja je svojim intelektom, uporno\u0161\u0107u i stra\u0161\u0107u za nauku pomerala granice u vremenu kada \u017eenama obrazovanje gotovo da nije bilo dostupno.<\/p>\n
<\/p>\n
Manje je poznato da je porodica Mari\u0107 jedno vreme \u017eivela i u Rumi. Upravo tu, u jednoj ku\u0107i u blizini centra grada, Mileva je provodila deo svoje mladosti.<\/p>\n
<\/p>\n
U toku su radovi da ova ku\u0107a bude obnovljena i pretvorena u spomen-ku\u0107u Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn. Ideja je da se prostor rekonstrui\u0161e u autenti\u010dnom duhu kraja 19. i po\u010detka 20. veka, kada je Mileva \u017eivela i \u0161kolovala se. Planira se da enterijer bude ure\u0111en kao mali muzejski prostor, sa postavkom posve\u0107enom Milevinom \u017eivotu, radu, \u0161kolovanju, korespondenciji sa Ajn\u0161tajnom, kao i borbi za priznanje u svetu nauke.<\/p>\n
<\/p>\n
Spomen-ku\u0107a bi imala vi\u0161e funkcija. Pored stalne postavke, u planu su i organizacija nau\u010dnih radionica za decu i mlade, predavanja, tematske izlo\u017ebe, kao i posete turista i istra\u017eiva\u010da. Tako\u0111e se razmatra saradnja sa muzejima i institutima u Srbiji, \u0160vajcarskoj i Nema\u010dkoj, kako bi se stvorila \u017eiva, me\u0111unarodna mre\u017ea koja neguje nasle\u0111e Mileve Mari\u0107.<\/p>\n
<\/p>\n
Simbolika ove spomen-ku\u0107e prevazilazi lokalne granice. Ona bi bila i mesto se\u0107anja, ali i sna\u017ena poruka \u2013 da Srbija pamti i po\u0161tuje \u017eene koje su menjale svet. U vremenu kada se sve vi\u0161e govori o ravnopravnosti i nau\u010dnim dostignu\u0107ima \u017eena, ku\u0107a Mileve Mari\u0107 u Rumi postaje svojevrsni svetionik budu\u0107im generacijama \u2013 primer da se znanje, vizija i hrabrost uvek isplate, bez obzira na prepreke.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
Ruma ovim projektom dobija ne samo kulturno-istorijski dragulj, ve\u0107 i va\u017ean edukativni i turisti\u010dki centar. Lokalna zajednica, uz podr\u0161ku dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih fondova, \u0107e obnovom ove ku\u0107e stvoriti mesto koje ne samo da \u010duva uspomenu na Milevu Mari\u0107, ve\u0107 i inspiri\u0161e nove Mileve me\u0111u nama.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732998056{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_single_image image=“5264″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nZgrada Magistrata<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na jugozapadnom uglu raskrsnice ulica \u017delezni\u010dke i JNA, nalazi se nekada\u0161nja op\u0161tinska zgrada \u2013 Magistrat, jedan od najstarijih sa\u010duvanih javnih objekata u Rumi. Izgra\u0111ena oko 1837. godine, ova zgrada predstavlja zna\u010dajan spomenik administrativne i arhitektonske istorije grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Magistrat je prizemni objekat izdu\u017eene pravougaone osnove, pa\u017eljivo postavljen uz uli\u010dne frontove obeju ulica, sa dve simetri\u010dno obra\u0111ene fasade. Karakteri\u0161e ga jasno izveden ritam fasadnih otvora i izuzetno retka forma ulaznog portala, jedinstvena za Rumu. Dvanaest prozora, raspore\u0111enih u tri grupe od po \u010detiri, postavljeni su izme\u0111u dva horizontalna kordonska venca koji uokviruju obe fasade. Iznad svakog prozora nalaze se polukru\u017ene lunete, jednostavno profilisane, u \u0161irini samih prozora.<\/p>\n
<\/p>\n
Posebnu arhitektonsku vrednost predstavlja centralno pozicioniran ulazni portal na glavnoj fasadi. Oblikovan je u stilu klasi\u010dnog anti\u010dkog hrama, sa \u0161est dorskih stubova sme\u0161tenih izme\u0111u dva masivna pilastra. Stubovi nose \u0161iroku arhitravnu gredu i monumentalan, nenakit\u0107en timpanon, \u0161to \u010ditavom ulazu daje sve\u010dan i dostojanstven izgled.<\/p>\n
<\/p>\n
Uprkos odre\u0111enim tehni\u010dkim intervencijama tokom duge istorije kori\u0161\u0107enja, zgrada je u velikoj meri zadr\u017eala svoju prvobitnu autenti\u010dnost. Bila je u funkciji op\u0161tinske uprave skoro 150 godina \u2013 od izgradnje do Drugog svetskog rata, a zatim i tokom prvih posleratnih decenija, sve do pedesetih godina 20. veka, kada je izgra\u0111ena nova zgrada Op\u0161tine na uglu ulica Glavne i 27. oktobra.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732919800{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5267,5269,5271″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nDom narodnog Zdravlja<\/strong><\/span><\/h6>\n<\/div>\n <\/p>\n
\nKontinuitet javne zdravstvene za\u0161tite u Rumi, zapo\u010det jo\u0161 u drugoj polovini 19. veka, nastavljen je 1930. godine osnivanjem i izgradnjom Doma narodnog zdravlja. Izgradnja ovog objekta po\u010dela je godinu dana ranije na placu u Glavnoj ulici, izme\u0111u Nema\u010dke \u0161kole i Op\u0161tinskog parka (danas poznatog kao Stari park). Sredstva su obezbe\u0111ena zajedni\u010dkim ulaganjem Rokfelerove fondacije i Op\u0161tine Ruma.<\/p>\n
<\/p>\n
Dom u Rumi bio je 24. u tada\u0161njoj Jugoslaviji i tek drugi u Vojvodini (nakon zrenjaninskog), \u0161to svedo\u010di o njegovoj zna\u010dajnoj ulozi u razvoju zdravstvene mre\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n
Zgrada je bila manjih dimenzija, dvospratna, izvedena u stilu umerene secesije. Osnova objekta je pribli\u017eno kvadratna, sa ure\u0111enim vrtom ispred i bogatim zelenilom koje ga je okru\u017eivalo. Fasada je bila trodelna, sa centralnim rizalitom kao dominantnim arhitektonskim elementom, izme\u0111u dva simetri\u010dno raspore\u0111ena bo\u010dna krila. U prizemlju su se nalazila dvokrilna ulazna vrata, sa po jednim uskim vertikalnim prozorom sa obe strane. Iznad, na spratu, sme\u0161ten je trookrilni prozor u polukru\u017enoj luneti koja prati njegov oblik. Centralni deo zavr\u0161avao se jednostavno profilisanom atikom. Bo\u010dna krila imala su po jedan veliki prozor u obe zone, ukra\u0161ena samo vencima i plitkom balustradom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na\u017ealost, promenom namene sedamdesetih godina pro\u0161log veka i dogradnjom trema sa terasama, stilski pa\u017eljivo projektovana fasada je u velikoj meri naru\u0161ena.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\nZdravstvena slu\u017eba u Rumi tokom 20. veka<\/strong><\/span><\/h5>\n<\/div>\n<\/div>\n <\/p>\n
\n\n <\/p>\n
Na redovnoj sednici trgovinskog zastupstva 1930. godine usvojen je Statut o ure\u0111enju zdravstvene slu\u017ebe op\u0161tine Ruma, kojim je definisano funkcionisanje samostalne zdravstvene stanice. Prema njemu, osnovno osoblje \u010dinili su: op\u0161tinski lekar, bolni\u010dar, sestre pomo\u0107nice i dve kvalifikovane babice.<\/p>\n
<\/p>\n
Op\u0161tina je imala obavezu da finansira le\u010denje siroma\u0161nih stanovnika u bolnici, dok je ostale gra\u0111ane lekar le\u010dio po utvr\u0111enom cenovniku.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema izve\u0161taju Gradskog poglavarstva, Ruma je 1941. godine, na 13.398 stanovnika, imala slede\u0107i zdravstveni kadar: dva dr\u017eavna i jednog op\u0161tinskog lekara, jednog lekara u op\u0161tinskoj upravi, pet privatnih lekara, tri zubara i tri zubotehni\u010dara, jednog nediplomiranog lekara, jednog bolni\u010dara, pet babica i pet pripadnika ostalog medicinskog osoblja.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u lekarima koji su obele\u017eili period izme\u0111u dva svetska rata bili su: Ljudevit Dedouh, Du\u0161an Dima, Mavro Fi\u0161er, Vilim Libi\u0161, \u0110or\u0111e Maksimovi\u0107, Jovan Mi\u0161kovi\u0107, Dragan Peter, Du\u0161an Petrovi\u0107, Slavko Rehnicer, Vasa Vukadinovi\u0107, Stevan Suvajd\u017ei\u0107, Svetolik Malenkovi\u0107, Aleksandar \u0106irilovi\u0107, Franc Koh i Stanko Menges.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734414728{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5276,5278,5280″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nHotel Orao
\n<\/span><\/strong>Vila Hit \u2013 Nasle\u0111e starog hotela \u201eOrao\u201c, u srcu Rume<\/strong><\/h6>\n <\/p>\n
U samom centru Rume, u glavnoj pe\u0161a\u010dkoj zoni, nalazi se Vila Hit \u2013 mesto koje spaja vi\u0161e od jednog veka tradicije ugostiteljstva sa savremenim komforom.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova impozantna zgrada, jedna od najstarijih u gradu, po\u010detkom XIX veka bila je \u010duvena vlastelinska kr\u010dma i po\u0161tanska stanica. Poznata pod imenom \u201eKod orla\u201c, pru\u017eala je odmor putnicima, konjani\u010dkim po\u0161tama i trgovcima koji su prolazili kroz Rumu.<\/p>\n
<\/p>\n
Na prelazu iz XIX u XX vek, ovaj objekat dobija sprat i postaje hotel sa restoranom u prizemlju. Izme\u0111u dva svetska rata, hotel \u201eAdler\u201c (nem. \u201eOrao\u201c) prolazi kroz zna\u010dajnu rekonstrukciju \u2013 dogra\u0111uje se jo\u0161 jedan sprat, krov dobija mansardnu formu, postavlja se balkon sa zidanom balustradom, a fasada se ukra\u0161ava u duhu secesije. Hotel je tada postao jedno od najreprezentativnijih mesta u Rumi, simbol urbanog razvoja i prosperiteta.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\n\n <\/p>\n
Iako je tokom decenija menjao funkcije, duh ugostiteljstva nikada nije napustio ovu zgradu. U prvoj deceniji XXI veka izvedena je temeljna rekonstrukcija \u2013 obnovljena je fasada, unapre\u0111ena konstrukcija, ali je zadr\u017ean originalni balkon kao podse\u0107anje na bogatstvo prethodnih vremena.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas, u zgradi nekada\u0161njeg hotela \u201eOrao\u201c, deluje Vila Hit, koja sa po\u0161tovanjem neguje tradiciju stare Rume. Sa svojim moderno ure\u0111enim apartmanima i nenametljivom elegancijom, Vila Hit je idealno mesto za boravak \u2013 bilo da ste u poseti Rumi poslovno ili turisti\u010dki.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n<\/div>\n
\n\n <\/p>\n
Sa praga Vile mo\u017eete zakora\u010diti u istoriju, ali i u\u017eivati u savremenim sadr\u017eajima grada \u2013 od Gradskog trga, muzeja i Kulturnog centra, do restorana i parkovskih zona.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734428176{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5285,5287,5289″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text] Ku\u0107a Nikolajevi\u0107 Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-5198","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5198"}],"version-history":[{"count":64,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5481,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions\/5481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/p>\n
Mileva Mari\u0107 Ajn\u0161tajn, ro\u0111ena 1875. godine u Titelu, bila je prva \u017eena iz Srbije koja je upisala studije fizike i matematike na presti\u017enom Politehni\u010dkom institutu u Cirihu. \u017dena koja je svojim intelektom, uporno\u0161\u0107u i stra\u0161\u0107u za nauku pomerala granice u vremenu kada \u017eenama obrazovanje gotovo da nije bilo dostupno.<\/p>\n
<\/p>\n
Manje je poznato da je porodica Mari\u0107 jedno vreme \u017eivela i u Rumi. Upravo tu, u jednoj ku\u0107i u blizini centra grada, Mileva je provodila deo svoje mladosti.<\/p>\n
<\/p>\n
U toku su radovi da ova ku\u0107a bude obnovljena i pretvorena u spomen-ku\u0107u Mileve Mari\u0107 Ajn\u0161tajn. Ideja je da se prostor rekonstrui\u0161e u autenti\u010dnom duhu kraja 19. i po\u010detka 20. veka, kada je Mileva \u017eivela i \u0161kolovala se. Planira se da enterijer bude ure\u0111en kao mali muzejski prostor, sa postavkom posve\u0107enom Milevinom \u017eivotu, radu, \u0161kolovanju, korespondenciji sa Ajn\u0161tajnom, kao i borbi za priznanje u svetu nauke.<\/p>\n
<\/p>\n
Spomen-ku\u0107a bi imala vi\u0161e funkcija. Pored stalne postavke, u planu su i organizacija nau\u010dnih radionica za decu i mlade, predavanja, tematske izlo\u017ebe, kao i posete turista i istra\u017eiva\u010da. Tako\u0111e se razmatra saradnja sa muzejima i institutima u Srbiji, \u0160vajcarskoj i Nema\u010dkoj, kako bi se stvorila \u017eiva, me\u0111unarodna mre\u017ea koja neguje nasle\u0111e Mileve Mari\u0107.<\/p>\n
<\/p>\n
Simbolika ove spomen-ku\u0107e prevazilazi lokalne granice. Ona bi bila i mesto se\u0107anja, ali i sna\u017ena poruka \u2013 da Srbija pamti i po\u0161tuje \u017eene koje su menjale svet. U vremenu kada se sve vi\u0161e govori o ravnopravnosti i nau\u010dnim dostignu\u0107ima \u017eena, ku\u0107a Mileve Mari\u0107 u Rumi postaje svojevrsni svetionik budu\u0107im generacijama \u2013 primer da se znanje, vizija i hrabrost uvek isplate, bez obzira na prepreke.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Ruma ovim projektom dobija ne samo kulturno-istorijski dragulj, ve\u0107 i va\u017ean edukativni i turisti\u010dki centar. Lokalna zajednica, uz podr\u0161ku dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih fondova, \u0107e obnovom ove ku\u0107e stvoriti mesto koje ne samo da \u010duva uspomenu na Milevu Mari\u0107, ve\u0107 i inspiri\u0161e nove Mileve me\u0111u nama.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732998056{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_single_image image=“5264″ img_size=“full“ alignment=“center“ qode_css_animation=““][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
Zgrada Magistrata<\/strong><\/span><\/h6>\n <\/p>\n
Na jugozapadnom uglu raskrsnice ulica \u017delezni\u010dke i JNA, nalazi se nekada\u0161nja op\u0161tinska zgrada \u2013 Magistrat, jedan od najstarijih sa\u010duvanih javnih objekata u Rumi. Izgra\u0111ena oko 1837. godine, ova zgrada predstavlja zna\u010dajan spomenik administrativne i arhitektonske istorije grada.<\/p>\n
<\/p>\n
Magistrat je prizemni objekat izdu\u017eene pravougaone osnove, pa\u017eljivo postavljen uz uli\u010dne frontove obeju ulica, sa dve simetri\u010dno obra\u0111ene fasade. Karakteri\u0161e ga jasno izveden ritam fasadnih otvora i izuzetno retka forma ulaznog portala, jedinstvena za Rumu. Dvanaest prozora, raspore\u0111enih u tri grupe od po \u010detiri, postavljeni su izme\u0111u dva horizontalna kordonska venca koji uokviruju obe fasade. Iznad svakog prozora nalaze se polukru\u017ene lunete, jednostavno profilisane, u \u0161irini samih prozora.<\/p>\n
<\/p>\n
Posebnu arhitektonsku vrednost predstavlja centralno pozicioniran ulazni portal na glavnoj fasadi. Oblikovan je u stilu klasi\u010dnog anti\u010dkog hrama, sa \u0161est dorskih stubova sme\u0161tenih izme\u0111u dva masivna pilastra. Stubovi nose \u0161iroku arhitravnu gredu i monumentalan, nenakit\u0107en timpanon, \u0161to \u010ditavom ulazu daje sve\u010dan i dostojanstven izgled.<\/p>\n
<\/p>\n
Uprkos odre\u0111enim tehni\u010dkim intervencijama tokom duge istorije kori\u0161\u0107enja, zgrada je u velikoj meri zadr\u017eala svoju prvobitnu autenti\u010dnost. Bila je u funkciji op\u0161tinske uprave skoro 150 godina \u2013 od izgradnje do Drugog svetskog rata, a zatim i tokom prvih posleratnih decenija, sve do pedesetih godina 20. veka, kada je izgra\u0111ena nova zgrada Op\u0161tine na uglu ulica Glavne i 27. oktobra.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749732919800{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5267,5269,5271″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nDom narodnog Zdravlja<\/strong><\/span><\/h6>\n<\/div>\n <\/p>\n
\nKontinuitet javne zdravstvene za\u0161tite u Rumi, zapo\u010det jo\u0161 u drugoj polovini 19. veka, nastavljen je 1930. godine osnivanjem i izgradnjom Doma narodnog zdravlja. Izgradnja ovog objekta po\u010dela je godinu dana ranije na placu u Glavnoj ulici, izme\u0111u Nema\u010dke \u0161kole i Op\u0161tinskog parka (danas poznatog kao Stari park). Sredstva su obezbe\u0111ena zajedni\u010dkim ulaganjem Rokfelerove fondacije i Op\u0161tine Ruma.<\/p>\n
<\/p>\n
Dom u Rumi bio je 24. u tada\u0161njoj Jugoslaviji i tek drugi u Vojvodini (nakon zrenjaninskog), \u0161to svedo\u010di o njegovoj zna\u010dajnoj ulozi u razvoju zdravstvene mre\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n
Zgrada je bila manjih dimenzija, dvospratna, izvedena u stilu umerene secesije. Osnova objekta je pribli\u017eno kvadratna, sa ure\u0111enim vrtom ispred i bogatim zelenilom koje ga je okru\u017eivalo. Fasada je bila trodelna, sa centralnim rizalitom kao dominantnim arhitektonskim elementom, izme\u0111u dva simetri\u010dno raspore\u0111ena bo\u010dna krila. U prizemlju su se nalazila dvokrilna ulazna vrata, sa po jednim uskim vertikalnim prozorom sa obe strane. Iznad, na spratu, sme\u0161ten je trookrilni prozor u polukru\u017enoj luneti koja prati njegov oblik. Centralni deo zavr\u0161avao se jednostavno profilisanom atikom. Bo\u010dna krila imala su po jedan veliki prozor u obe zone, ukra\u0161ena samo vencima i plitkom balustradom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na\u017ealost, promenom namene sedamdesetih godina pro\u0161log veka i dogradnjom trema sa terasama, stilski pa\u017eljivo projektovana fasada je u velikoj meri naru\u0161ena.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\nZdravstvena slu\u017eba u Rumi tokom 20. veka<\/strong><\/span><\/h5>\n<\/div>\n<\/div>\n <\/p>\n
\n\n <\/p>\n
Na redovnoj sednici trgovinskog zastupstva 1930. godine usvojen je Statut o ure\u0111enju zdravstvene slu\u017ebe op\u0161tine Ruma, kojim je definisano funkcionisanje samostalne zdravstvene stanice. Prema njemu, osnovno osoblje \u010dinili su: op\u0161tinski lekar, bolni\u010dar, sestre pomo\u0107nice i dve kvalifikovane babice.<\/p>\n
<\/p>\n
Op\u0161tina je imala obavezu da finansira le\u010denje siroma\u0161nih stanovnika u bolnici, dok je ostale gra\u0111ane lekar le\u010dio po utvr\u0111enom cenovniku.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema izve\u0161taju Gradskog poglavarstva, Ruma je 1941. godine, na 13.398 stanovnika, imala slede\u0107i zdravstveni kadar: dva dr\u017eavna i jednog op\u0161tinskog lekara, jednog lekara u op\u0161tinskoj upravi, pet privatnih lekara, tri zubara i tri zubotehni\u010dara, jednog nediplomiranog lekara, jednog bolni\u010dara, pet babica i pet pripadnika ostalog medicinskog osoblja.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u lekarima koji su obele\u017eili period izme\u0111u dva svetska rata bili su: Ljudevit Dedouh, Du\u0161an Dima, Mavro Fi\u0161er, Vilim Libi\u0161, \u0110or\u0111e Maksimovi\u0107, Jovan Mi\u0161kovi\u0107, Dragan Peter, Du\u0161an Petrovi\u0107, Slavko Rehnicer, Vasa Vukadinovi\u0107, Stevan Suvajd\u017ei\u0107, Svetolik Malenkovi\u0107, Aleksandar \u0106irilovi\u0107, Franc Koh i Stanko Menges.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734414728{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5276,5278,5280″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nHotel Orao
\n<\/span><\/strong>Vila Hit \u2013 Nasle\u0111e starog hotela \u201eOrao\u201c, u srcu Rume<\/strong><\/h6>\n <\/p>\n
U samom centru Rume, u glavnoj pe\u0161a\u010dkoj zoni, nalazi se Vila Hit \u2013 mesto koje spaja vi\u0161e od jednog veka tradicije ugostiteljstva sa savremenim komforom.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova impozantna zgrada, jedna od najstarijih u gradu, po\u010detkom XIX veka bila je \u010duvena vlastelinska kr\u010dma i po\u0161tanska stanica. Poznata pod imenom \u201eKod orla\u201c, pru\u017eala je odmor putnicima, konjani\u010dkim po\u0161tama i trgovcima koji su prolazili kroz Rumu.<\/p>\n
<\/p>\n
Na prelazu iz XIX u XX vek, ovaj objekat dobija sprat i postaje hotel sa restoranom u prizemlju. Izme\u0111u dva svetska rata, hotel \u201eAdler\u201c (nem. \u201eOrao\u201c) prolazi kroz zna\u010dajnu rekonstrukciju \u2013 dogra\u0111uje se jo\u0161 jedan sprat, krov dobija mansardnu formu, postavlja se balkon sa zidanom balustradom, a fasada se ukra\u0161ava u duhu secesije. Hotel je tada postao jedno od najreprezentativnijih mesta u Rumi, simbol urbanog razvoja i prosperiteta.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\n\n <\/p>\n
Iako je tokom decenija menjao funkcije, duh ugostiteljstva nikada nije napustio ovu zgradu. U prvoj deceniji XXI veka izvedena je temeljna rekonstrukcija \u2013 obnovljena je fasada, unapre\u0111ena konstrukcija, ali je zadr\u017ean originalni balkon kao podse\u0107anje na bogatstvo prethodnih vremena.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas, u zgradi nekada\u0161njeg hotela \u201eOrao\u201c, deluje Vila Hit, koja sa po\u0161tovanjem neguje tradiciju stare Rume. Sa svojim moderno ure\u0111enim apartmanima i nenametljivom elegancijom, Vila Hit je idealno mesto za boravak \u2013 bilo da ste u poseti Rumi poslovno ili turisti\u010dki.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n<\/div>\n
\n\n <\/p>\n
Sa praga Vile mo\u017eete zakora\u010diti u istoriju, ali i u\u017eivati u savremenim sadr\u017eajima grada \u2013 od Gradskog trga, muzeja i Kulturnog centra, do restorana i parkovskih zona.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734428176{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5285,5287,5289″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text] Ku\u0107a Nikolajevi\u0107 Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-5198","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5198"}],"version-history":[{"count":64,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5481,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions\/5481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Dom narodnog Zdravlja<\/strong><\/span><\/h6>\n<\/div>\n <\/p>\n
\nKontinuitet javne zdravstvene za\u0161tite u Rumi, zapo\u010det jo\u0161 u drugoj polovini 19. veka, nastavljen je 1930. godine osnivanjem i izgradnjom Doma narodnog zdravlja. Izgradnja ovog objekta po\u010dela je godinu dana ranije na placu u Glavnoj ulici, izme\u0111u Nema\u010dke \u0161kole i Op\u0161tinskog parka (danas poznatog kao Stari park). Sredstva su obezbe\u0111ena zajedni\u010dkim ulaganjem Rokfelerove fondacije i Op\u0161tine Ruma.<\/p>\n
<\/p>\n
Dom u Rumi bio je 24. u tada\u0161njoj Jugoslaviji i tek drugi u Vojvodini (nakon zrenjaninskog), \u0161to svedo\u010di o njegovoj zna\u010dajnoj ulozi u razvoju zdravstvene mre\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n
Zgrada je bila manjih dimenzija, dvospratna, izvedena u stilu umerene secesije. Osnova objekta je pribli\u017eno kvadratna, sa ure\u0111enim vrtom ispred i bogatim zelenilom koje ga je okru\u017eivalo. Fasada je bila trodelna, sa centralnim rizalitom kao dominantnim arhitektonskim elementom, izme\u0111u dva simetri\u010dno raspore\u0111ena bo\u010dna krila. U prizemlju su se nalazila dvokrilna ulazna vrata, sa po jednim uskim vertikalnim prozorom sa obe strane. Iznad, na spratu, sme\u0161ten je trookrilni prozor u polukru\u017enoj luneti koja prati njegov oblik. Centralni deo zavr\u0161avao se jednostavno profilisanom atikom. Bo\u010dna krila imala su po jedan veliki prozor u obe zone, ukra\u0161ena samo vencima i plitkom balustradom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na\u017ealost, promenom namene sedamdesetih godina pro\u0161log veka i dogradnjom trema sa terasama, stilski pa\u017eljivo projektovana fasada je u velikoj meri naru\u0161ena.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\nZdravstvena slu\u017eba u Rumi tokom 20. veka<\/strong><\/span><\/h5>\n<\/div>\n<\/div>\n <\/p>\n
\n\n <\/p>\n
Na redovnoj sednici trgovinskog zastupstva 1930. godine usvojen je Statut o ure\u0111enju zdravstvene slu\u017ebe op\u0161tine Ruma, kojim je definisano funkcionisanje samostalne zdravstvene stanice. Prema njemu, osnovno osoblje \u010dinili su: op\u0161tinski lekar, bolni\u010dar, sestre pomo\u0107nice i dve kvalifikovane babice.<\/p>\n
<\/p>\n
Op\u0161tina je imala obavezu da finansira le\u010denje siroma\u0161nih stanovnika u bolnici, dok je ostale gra\u0111ane lekar le\u010dio po utvr\u0111enom cenovniku.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema izve\u0161taju Gradskog poglavarstva, Ruma je 1941. godine, na 13.398 stanovnika, imala slede\u0107i zdravstveni kadar: dva dr\u017eavna i jednog op\u0161tinskog lekara, jednog lekara u op\u0161tinskoj upravi, pet privatnih lekara, tri zubara i tri zubotehni\u010dara, jednog nediplomiranog lekara, jednog bolni\u010dara, pet babica i pet pripadnika ostalog medicinskog osoblja.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u lekarima koji su obele\u017eili period izme\u0111u dva svetska rata bili su: Ljudevit Dedouh, Du\u0161an Dima, Mavro Fi\u0161er, Vilim Libi\u0161, \u0110or\u0111e Maksimovi\u0107, Jovan Mi\u0161kovi\u0107, Dragan Peter, Du\u0161an Petrovi\u0107, Slavko Rehnicer, Vasa Vukadinovi\u0107, Stevan Suvajd\u017ei\u0107, Svetolik Malenkovi\u0107, Aleksandar \u0106irilovi\u0107, Franc Koh i Stanko Menges.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734414728{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5276,5278,5280″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nHotel Orao
\n<\/span><\/strong>Vila Hit \u2013 Nasle\u0111e starog hotela \u201eOrao\u201c, u srcu Rume<\/strong><\/h6>\n <\/p>\n
U samom centru Rume, u glavnoj pe\u0161a\u010dkoj zoni, nalazi se Vila Hit \u2013 mesto koje spaja vi\u0161e od jednog veka tradicije ugostiteljstva sa savremenim komforom.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova impozantna zgrada, jedna od najstarijih u gradu, po\u010detkom XIX veka bila je \u010duvena vlastelinska kr\u010dma i po\u0161tanska stanica. Poznata pod imenom \u201eKod orla\u201c, pru\u017eala je odmor putnicima, konjani\u010dkim po\u0161tama i trgovcima koji su prolazili kroz Rumu.<\/p>\n
<\/p>\n
Na prelazu iz XIX u XX vek, ovaj objekat dobija sprat i postaje hotel sa restoranom u prizemlju. Izme\u0111u dva svetska rata, hotel \u201eAdler\u201c (nem. \u201eOrao\u201c) prolazi kroz zna\u010dajnu rekonstrukciju \u2013 dogra\u0111uje se jo\u0161 jedan sprat, krov dobija mansardnu formu, postavlja se balkon sa zidanom balustradom, a fasada se ukra\u0161ava u duhu secesije. Hotel je tada postao jedno od najreprezentativnijih mesta u Rumi, simbol urbanog razvoja i prosperiteta.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\n\n <\/p>\n
Iako je tokom decenija menjao funkcije, duh ugostiteljstva nikada nije napustio ovu zgradu. U prvoj deceniji XXI veka izvedena je temeljna rekonstrukcija \u2013 obnovljena je fasada, unapre\u0111ena konstrukcija, ali je zadr\u017ean originalni balkon kao podse\u0107anje na bogatstvo prethodnih vremena.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas, u zgradi nekada\u0161njeg hotela \u201eOrao\u201c, deluje Vila Hit, koja sa po\u0161tovanjem neguje tradiciju stare Rume. Sa svojim moderno ure\u0111enim apartmanima i nenametljivom elegancijom, Vila Hit je idealno mesto za boravak \u2013 bilo da ste u poseti Rumi poslovno ili turisti\u010dki.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n<\/div>\n
\n\n <\/p>\n
Sa praga Vile mo\u017eete zakora\u010diti u istoriju, ali i u\u017eivati u savremenim sadr\u017eajima grada \u2013 od Gradskog trga, muzeja i Kulturnog centra, do restorana i parkovskih zona.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734428176{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5285,5287,5289″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text] Ku\u0107a Nikolajevi\u0107 Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-5198","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5198"}],"version-history":[{"count":64,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5481,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions\/5481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Kontinuitet javne zdravstvene za\u0161tite u Rumi, zapo\u010det jo\u0161 u drugoj polovini 19. veka, nastavljen je 1930. godine osnivanjem i izgradnjom Doma narodnog zdravlja. Izgradnja ovog objekta po\u010dela je godinu dana ranije na placu u Glavnoj ulici, izme\u0111u Nema\u010dke \u0161kole i Op\u0161tinskog parka (danas poznatog kao Stari park). Sredstva su obezbe\u0111ena zajedni\u010dkim ulaganjem Rokfelerove fondacije i Op\u0161tine Ruma.<\/p>\n
<\/p>\n
Dom u Rumi bio je 24. u tada\u0161njoj Jugoslaviji i tek drugi u Vojvodini (nakon zrenjaninskog), \u0161to svedo\u010di o njegovoj zna\u010dajnoj ulozi u razvoju zdravstvene mre\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n
Zgrada je bila manjih dimenzija, dvospratna, izvedena u stilu umerene secesije. Osnova objekta je pribli\u017eno kvadratna, sa ure\u0111enim vrtom ispred i bogatim zelenilom koje ga je okru\u017eivalo. Fasada je bila trodelna, sa centralnim rizalitom kao dominantnim arhitektonskim elementom, izme\u0111u dva simetri\u010dno raspore\u0111ena bo\u010dna krila. U prizemlju su se nalazila dvokrilna ulazna vrata, sa po jednim uskim vertikalnim prozorom sa obe strane. Iznad, na spratu, sme\u0161ten je trookrilni prozor u polukru\u017enoj luneti koja prati njegov oblik. Centralni deo zavr\u0161avao se jednostavno profilisanom atikom. Bo\u010dna krila imala su po jedan veliki prozor u obe zone, ukra\u0161ena samo vencima i plitkom balustradom.<\/p>\n
<\/p>\n
Na\u017ealost, promenom namene sedamdesetih godina pro\u0161log veka i dogradnjom trema sa terasama, stilski pa\u017eljivo projektovana fasada je u velikoj meri naru\u0161ena.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
Zdravstvena slu\u017eba u Rumi tokom 20. veka<\/strong><\/span><\/h5>\n<\/div>\n<\/div>\n <\/p>\n
\n\n <\/p>\n
Na redovnoj sednici trgovinskog zastupstva 1930. godine usvojen je Statut o ure\u0111enju zdravstvene slu\u017ebe op\u0161tine Ruma, kojim je definisano funkcionisanje samostalne zdravstvene stanice. Prema njemu, osnovno osoblje \u010dinili su: op\u0161tinski lekar, bolni\u010dar, sestre pomo\u0107nice i dve kvalifikovane babice.<\/p>\n
<\/p>\n
Op\u0161tina je imala obavezu da finansira le\u010denje siroma\u0161nih stanovnika u bolnici, dok je ostale gra\u0111ane lekar le\u010dio po utvr\u0111enom cenovniku.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema izve\u0161taju Gradskog poglavarstva, Ruma je 1941. godine, na 13.398 stanovnika, imala slede\u0107i zdravstveni kadar: dva dr\u017eavna i jednog op\u0161tinskog lekara, jednog lekara u op\u0161tinskoj upravi, pet privatnih lekara, tri zubara i tri zubotehni\u010dara, jednog nediplomiranog lekara, jednog bolni\u010dara, pet babica i pet pripadnika ostalog medicinskog osoblja.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u lekarima koji su obele\u017eili period izme\u0111u dva svetska rata bili su: Ljudevit Dedouh, Du\u0161an Dima, Mavro Fi\u0161er, Vilim Libi\u0161, \u0110or\u0111e Maksimovi\u0107, Jovan Mi\u0161kovi\u0107, Dragan Peter, Du\u0161an Petrovi\u0107, Slavko Rehnicer, Vasa Vukadinovi\u0107, Stevan Suvajd\u017ei\u0107, Svetolik Malenkovi\u0107, Aleksandar \u0106irilovi\u0107, Franc Koh i Stanko Menges.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734414728{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5276,5278,5280″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
\n\n\n\n\n\n\nHotel Orao
\n<\/span><\/strong>Vila Hit \u2013 Nasle\u0111e starog hotela \u201eOrao\u201c, u srcu Rume<\/strong><\/h6>\n <\/p>\n
U samom centru Rume, u glavnoj pe\u0161a\u010dkoj zoni, nalazi se Vila Hit \u2013 mesto koje spaja vi\u0161e od jednog veka tradicije ugostiteljstva sa savremenim komforom.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova impozantna zgrada, jedna od najstarijih u gradu, po\u010detkom XIX veka bila je \u010duvena vlastelinska kr\u010dma i po\u0161tanska stanica. Poznata pod imenom \u201eKod orla\u201c, pru\u017eala je odmor putnicima, konjani\u010dkim po\u0161tama i trgovcima koji su prolazili kroz Rumu.<\/p>\n
<\/p>\n
Na prelazu iz XIX u XX vek, ovaj objekat dobija sprat i postaje hotel sa restoranom u prizemlju. Izme\u0111u dva svetska rata, hotel \u201eAdler\u201c (nem. \u201eOrao\u201c) prolazi kroz zna\u010dajnu rekonstrukciju \u2013 dogra\u0111uje se jo\u0161 jedan sprat, krov dobija mansardnu formu, postavlja se balkon sa zidanom balustradom, a fasada se ukra\u0161ava u duhu secesije. Hotel je tada postao jedno od najreprezentativnijih mesta u Rumi, simbol urbanog razvoja i prosperiteta.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\n\n <\/p>\n
Iako je tokom decenija menjao funkcije, duh ugostiteljstva nikada nije napustio ovu zgradu. U prvoj deceniji XXI veka izvedena je temeljna rekonstrukcija \u2013 obnovljena je fasada, unapre\u0111ena konstrukcija, ali je zadr\u017ean originalni balkon kao podse\u0107anje na bogatstvo prethodnih vremena.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas, u zgradi nekada\u0161njeg hotela \u201eOrao\u201c, deluje Vila Hit, koja sa po\u0161tovanjem neguje tradiciju stare Rume. Sa svojim moderno ure\u0111enim apartmanima i nenametljivom elegancijom, Vila Hit je idealno mesto za boravak \u2013 bilo da ste u poseti Rumi poslovno ili turisti\u010dki.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n<\/div>\n
\n\n <\/p>\n
Sa praga Vile mo\u017eete zakora\u010diti u istoriju, ali i u\u017eivati u savremenim sadr\u017eajima grada \u2013 od Gradskog trga, muzeja i Kulturnog centra, do restorana i parkovskih zona.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734428176{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5285,5287,5289″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text] Ku\u0107a Nikolajevi\u0107 Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-5198","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5198"}],"version-history":[{"count":64,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5481,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions\/5481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/p>\n
Na redovnoj sednici trgovinskog zastupstva 1930. godine usvojen je Statut o ure\u0111enju zdravstvene slu\u017ebe op\u0161tine Ruma, kojim je definisano funkcionisanje samostalne zdravstvene stanice. Prema njemu, osnovno osoblje \u010dinili su: op\u0161tinski lekar, bolni\u010dar, sestre pomo\u0107nice i dve kvalifikovane babice.<\/p>\n
<\/p>\n
Op\u0161tina je imala obavezu da finansira le\u010denje siroma\u0161nih stanovnika u bolnici, dok je ostale gra\u0111ane lekar le\u010dio po utvr\u0111enom cenovniku.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema izve\u0161taju Gradskog poglavarstva, Ruma je 1941. godine, na 13.398 stanovnika, imala slede\u0107i zdravstveni kadar: dva dr\u017eavna i jednog op\u0161tinskog lekara, jednog lekara u op\u0161tinskoj upravi, pet privatnih lekara, tri zubara i tri zubotehni\u010dara, jednog nediplomiranog lekara, jednog bolni\u010dara, pet babica i pet pripadnika ostalog medicinskog osoblja.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u lekarima koji su obele\u017eili period izme\u0111u dva svetska rata bili su: Ljudevit Dedouh, Du\u0161an Dima, Mavro Fi\u0161er, Vilim Libi\u0161, \u0110or\u0111e Maksimovi\u0107, Jovan Mi\u0161kovi\u0107, Dragan Peter, Du\u0161an Petrovi\u0107, Slavko Rehnicer, Vasa Vukadinovi\u0107, Stevan Suvajd\u017ei\u0107, Svetolik Malenkovi\u0107, Aleksandar \u0106irilovi\u0107, Franc Koh i Stanko Menges.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734414728{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5276,5278,5280″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column css_animation=“none“ width=“2\/3″][vc_column_text]<\/p>\n
Hotel Orao
\n<\/span><\/strong>Vila Hit \u2013 Nasle\u0111e starog hotela \u201eOrao\u201c, u srcu Rume<\/strong><\/h6>\n <\/p>\n
U samom centru Rume, u glavnoj pe\u0161a\u010dkoj zoni, nalazi se Vila Hit \u2013 mesto koje spaja vi\u0161e od jednog veka tradicije ugostiteljstva sa savremenim komforom.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova impozantna zgrada, jedna od najstarijih u gradu, po\u010detkom XIX veka bila je \u010duvena vlastelinska kr\u010dma i po\u0161tanska stanica. Poznata pod imenom \u201eKod orla\u201c, pru\u017eala je odmor putnicima, konjani\u010dkim po\u0161tama i trgovcima koji su prolazili kroz Rumu.<\/p>\n
<\/p>\n
Na prelazu iz XIX u XX vek, ovaj objekat dobija sprat i postaje hotel sa restoranom u prizemlju. Izme\u0111u dva svetska rata, hotel \u201eAdler\u201c (nem. \u201eOrao\u201c) prolazi kroz zna\u010dajnu rekonstrukciju \u2013 dogra\u0111uje se jo\u0161 jedan sprat, krov dobija mansardnu formu, postavlja se balkon sa zidanom balustradom, a fasada se ukra\u0161ava u duhu secesije. Hotel je tada postao jedno od najreprezentativnijih mesta u Rumi, simbol urbanog razvoja i prosperiteta.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
\n\n\n <\/p>\n
Iako je tokom decenija menjao funkcije, duh ugostiteljstva nikada nije napustio ovu zgradu. U prvoj deceniji XXI veka izvedena je temeljna rekonstrukcija \u2013 obnovljena je fasada, unapre\u0111ena konstrukcija, ali je zadr\u017ean originalni balkon kao podse\u0107anje na bogatstvo prethodnih vremena.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas, u zgradi nekada\u0161njeg hotela \u201eOrao\u201c, deluje Vila Hit, koja sa po\u0161tovanjem neguje tradiciju stare Rume. Sa svojim moderno ure\u0111enim apartmanima i nenametljivom elegancijom, Vila Hit je idealno mesto za boravak \u2013 bilo da ste u poseti Rumi poslovno ili turisti\u010dki.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n<\/div>\n
\n\n <\/p>\n
Sa praga Vile mo\u017eete zakora\u010diti u istoriju, ali i u\u017eivati u savremenim sadr\u017eajima grada \u2013 od Gradskog trga, muzeja i Kulturnog centra, do restorana i parkovskih zona.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734428176{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5285,5287,5289″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text] Ku\u0107a Nikolajevi\u0107 Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-5198","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5198"}],"version-history":[{"count":64,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5481,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions\/5481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/p>\n
Iako je tokom decenija menjao funkcije, duh ugostiteljstva nikada nije napustio ovu zgradu. U prvoj deceniji XXI veka izvedena je temeljna rekonstrukcija \u2013 obnovljena je fasada, unapre\u0111ena konstrukcija, ali je zadr\u017ean originalni balkon kao podse\u0107anje na bogatstvo prethodnih vremena.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Danas, u zgradi nekada\u0161njeg hotela \u201eOrao\u201c, deluje Vila Hit, koja sa po\u0161tovanjem neguje tradiciju stare Rume. Sa svojim moderno ure\u0111enim apartmanima i nenametljivom elegancijom, Vila Hit je idealno mesto za boravak \u2013 bilo da ste u poseti Rumi poslovno ili turisti\u010dki.<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
Sa praga Vile mo\u017eete zakora\u010diti u istoriju, ali i u\u017eivati u savremenim sadr\u017eajima grada \u2013 od Gradskog trga, muzeja i Kulturnog centra, do restorana i parkovskih zona.<\/p>\n
<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1749734428176{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;padding-right: 20px !important;padding-left: 20px !important;}“ z_index=““][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5285,5287,5289″ img_size=“full“ column_number=“3″ grayscale=“no“ images_space=“gallery_with_space“][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
[vc_row css_animation=““ row_type=“row“ use_row_as_full_screen_section=“no“ type=“full_width“ angled_section=“no“ text_align=“left“ background_image_as_pattern=“without_pattern“ css=“.vc_custom_1621264559093{margin-top: 80px !important;margin-bottom: 80px !important;}“ z_index=““][vc_column width=“1\/6″][\/vc_column][vc_column width=“2\/3″][vc_column_text] Ku\u0107a Nikolajevi\u0107 Neposredno je prislonjena na \u201cKu\u0107u Kritovac\u201c. Gra\u0111ena je 1898. godine. Poseduje balkon koji je najverovatnije, kao prvi, bio uzor i pokreta\u010d za gradnju svih ostalih rumskih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-5198","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5198"}],"version-history":[{"count":64,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5481,"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5198\/revisions\/5481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toruma.hola.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}